Zdravstveno stanje Marije Vasić, profesorke i aktivistkinje iz Novog Sada, u alarmantnom je pogoršanju. Prema rečima njenog sina, Marija je iz zatvora hitno prebačena u bolnicu u Beogradu nakon višednevnog štrajka glađu i žeđu. Tokom transporta više puta je kolabirala. Ne može da hoda ni da govori. Njeno telo je iscrpljeno – ali duh ostaje nepokoren. I naš zajedno s njom.
Zajedno s Marijom, u pritvoru se već danima nalaze i Srđan Đurić, Mladen Cvijetić, Lazar Dinić, Davor Stefanović i Lado Jovović. Njihov jedini „zločin“ je to što su rekli istinu, odbili da ćute i stali na stranu pravde. Umesto dijaloga – dobili su rešetke. Umesto slobode – politički progon.
Oni nisu kriminalci, već mladi ljudi i aktivisti koji su ustali protiv nepravde. Umesto da ih čujemo i razumemo, vlast je odlučila da ih kazni – pritvorom, montiranim optužbama i pokušajem da ih slomi.
Sudbina ovih šestoro ljudi ne sme da bude prepuštena institucijama koje su izgubile kompas. Nepravda koja se sprovodi nad njima jeste upozorenje svima nama – jer ako danas ćutimo dok proganjaju njih, sutra ćemo ćutati dok progone bilo koga od nas.
Danas je ispred Višeg suda u Novom Sadu održana masovna blokada. Studenti, aktivisti i građani sprečili su ulaz zaposlenima, zahtevajući trenutno oslobađanje svih pritvorenih. Njihova poruka je jasna: blokada će trajati sve dok svi ne budu na slobodi.
Vlast je odgovorila nasiljem. Policija i žandarmerija pokušale su da razbiju blokadu. Policajci su iz neposredne blizine prskali okupljene biber sprejem – direktno u oči. Umesto dijaloga, brutalnost. Umesto pravde – sila.
Ali ni to nije uspelo da ućutka one koji brane slobodu.
Studenti u blokadi i okupljeni građani, jasno su poručili: blokada Višeg suda trajaće sve dok svih šestoro ne budu pušteni na slobodu. Pozvali su sve građane da im se pridruže, da stanu uz njih, da ne okrenu glavu. Jer borba za Mariju, Srđana, Mladena, Davora, Lada i Lazara nije borba samo za njih – to je borba za dostojanstvo i budućnost svih nas.
Danas su oni u zatvoru. A sutra?
Ako danas ne dođemo – sutra možda nećemo imati gde.
Zato ne odustajemo. Zato blokiramo. Zato pozivamo – dođite.
Jer sloboda se ne čeka. Sloboda se osvaja.
