Nakon tri godine upozoravanja da je predvidivost u poljoprivredi jedan od ključnih faktora za uspeh, poljoprivrednici i ove godine suočavaju se sa nepredvidivošću u agrarnoj politici. Umesto jasnih i sistemskih rešenja, oni dobijaju šture, neprecizne i po mnogima protivzakonite pravilnike koji ugrožavaju osnovno planiranje i obavljanje ključnih poslova, poput prolećne setve.
Saopštenje koje sledi potpisuje više udruženja poljoprivrednika iz različitih delova Vojvodine – Udruženje Banatska crnica, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Dolovački paori, Udruženje poljoprivrednika Srbobran, Savez Banata, Udruženje poljoprivrednika Subotice i Novoseljanski paori, koji upozoravaju na ozbiljne probleme u vezi sa politikom subvencionisanja i sve veću neizvesnost u agrarnoj politici.
U nastavku prenosimo njihovo saopštenje u celosti:
„U svetlu poslednjih događaja u poljoprivredi, naša udruženja imaju obavezu da ukažu na probleme sa kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači kod ostvarivanja prava na subvencije i prava da blagovremeno budu upoznati sa politikom subvencionisanja koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede.
Naime, pravilnik koji je izašao u vezi javnog poziva za ostvarivanje subvencije od 18.000 dinara po hektaru nije u skladu sa zakonom, jer zakon predviđa deo podsticaja kao vid direktnog davanja, što znači da ne može biti uslovljeno pravdanjem računima, kao što stoji u pravilniku. Drugo, čak i takav pravilnik, koji je u suprotnosti sa zakonom, nije dovoljno jasan i nije precizno navedeno kako i po kom modelu će se pravdati tih 18.000 dinara po hektaru. Ono što takođe veoma brine poljoprivredne proizvođače je potpuni izostanak jasne objave da li će drugi deo podsticaja iznositi 17.000 dinara po hektaru, kao što je dogovoreno u sporazumu sa Vladom Republike Srbije, i na koji način će se tih 17.000 dinara pravdati.
Poljoprivrednici su izuzetno nezadovoljni ovakvom neizvesnom agrarnom politikom i zahtevaju hitno razjašnjenje ovih pitanja. U suprotnom, svoja prava će morati da ostvaruju kao i do sada – na drumovima.
Donošenjem šture, a da zlo bude veće i protivzakonite uredbe o podsticajima u biljnoj proizvodnji, koja na osnovu lične potrebe za samopromocijom i cilja da stvori konfuziju, donosi se novac na račune poljoprivrednika koji može da se koristi kao sredstvo za obavljanje jedne od najvećih investicija u našoj državi – PROLEĆNE SETVE. Takođe, niko nije objasnio da li ovaj novac može da postane osnovica za računanje kamata.
Zašto i ko ne želi da poljoprivrednici, posle četiri sušne godine, čekaju jesen i žive u neizvesnosti, dok ministar kao mađioničar „izvadi zeca iz šešira“ i saopšti im kako će drugi deo subvencija (ako uopšte postoji) biti iznenađenje, možda vrlo neprijatno, ali svrsishodno, deo strategije koja obećava napredak i prosperitet u posrnuloj poljoprivredi?
Sve ono na šta smo ukazivali ranijih godina, a što je ove godine kulminiralo kroz totalno neregulisano tržište, ostalo je neuređeno. Primarni poljoprivredni proizvođač i krajnji potrošač bukvalno su prepušteni samovolji dogovornog tržišta, bez kontrole standarda kvaliteta, trajnosti i svih neophodnih parametara za normalno i zdravo poslovanje, uključujući i berzu kao osnov normalnog tržišnog poslovanja.
Ukoliko nas ponovo „iznenadi“ suša, poljoprivrednici neće znati kako će institucije delovati i koje mere preduzeti. Gorivo bez akcize na pumpi više ne može da se opravda kao nemoguće ili neostvarivo, posebno u svetlu poslednjih globalnih događaja. Dugovanja, nedefinisan i loš PIO sistem za poljoprivrednike, pasivan status poljoprivrednika kao kazna za zloupotrebu umesto kao alat za podršku – sve ovo dodatno opterećuje poljoprivrednike.
Potpuno je jasno i dokazano u praksi da su zahtevi poljoprivrednika godinama unazad opravdani i objašnjeni.“
