Kako je jedno mesto od varošice, kako su mene učili u školi, postalo palanka. Ma šta palanka, selo gde „autobus okreće“. Nema dalje!
Jasno se sećam da smo nekad, vraćajući se iz škole, znali da uskočimo u parkiran gradski autobus da bismo se provozali jednu stanicu, tek onako iz znatiželje i dosade. Danas deca drugačije razbijaju monotoniju i dosadu. Nama je, vrlo često, gradski 701 bio dovoljan.
E onda neki geniji ukidaju gradsku liniju i uvode prigradsku koju preuzima „Lasta“ Stara Pazova. Pa onda dolazi ponovo gradski, nakratko i ne u kvalitetu kojim je nekad ordinirao, pa „Lasta“ S. Pazova, pa „Lasta“ Beograd. Promena za promenom. Jedino što je bilo konstantno je pad kvaliteta usluge prevoza. Tako danas dođosmo do toga da nas vozi privatni prevoznik, čije ime, na kraju krajeva, nije ni bitno. Isti je potpisao ugovor sa opštinskim vlastima i vozi prema tom ugovoru. Dakle on nas vozi, a opštinska vlast nas voza.
Dakle prema tom ugovoru, pretpostavljam (jer ako se neko ne drži ugovora, on se raskida), nedeljom (a izgleda i praznikom) ne postoje polasci iz Nove Pazove za Beograd (odnosno Batajnicu). To što je nedelja za sve, osim za privatne prevoznike (čitaj javni prevoz), radni dan nije ni bitno. Kada su mene učili, radnici su praznikom odmarali, a javne službe su imale makar dežurstva. Izgleda da smo naopako vaspitavani.
Nedeljom je putnika drastično manje, ali gle čuda, čak i tim danom neko mora ili želi da otputuje u Beograd. Ove koji samo žele, a ne moraju, da odu u bioskop, pozorište, izlet na Adu Ciganliju ili Košutnjak, a možda samo da posede na Kalemegdanu gledajući u ušće, njih neću uzimati za ozbiljno. Njima je dovoljna privilegija što rade u firmama koje poštuju nedelju kao dan za porodicu, druženje i odmor.
Tu stupaju na scenu već pomenute taljige.
Nečije su skupe i imaju na čeonoj masci trokraku zvezdu ili neki drugi amblem. Naravno, originalne, one koje su vukli konji odavno već ne viđamo po sremskoj ravnici. A valjalo bi jer bi nekima to bio jedini način da se mrdnu iz svog „sela“.
Zamisli samo tog bezobrazluka. Nema kola, a ‘oće u bioskop. Ne daj Bože, pozorište, balet, opera, Kolarac, Dom omladine, SKC… I nemoj da se neko drzne da nađe dečka ili devojku iz Beograda. Ako nije punoletan, pa ima kola i pravo da vozi, ostaju mu poruke, telefonski ili video pozivi i… Nećemo dalje. Mogao bih postati ogorčen i vulgaran. Ovako sam samo ogorčen. Mada i za to nema razloga, zar ne? Pa šta ako je taj aspekt usluge građanstvu toliko upropašćen, a sve zato što nas neko smatra nezainteresovanim za mnoge stvari van svojih „sela“.
Tek, zbog svega ovoga pocrveneše samo autobusi GSP Beograd, ali mlađi Pazovčani čak i to ne znaju. Jer odavno ih nema na našim ulicama. Autobusi se možda vrate kada neki od nas, koji ne umeju da pocrvene, recimo – poplave.
