Zeleno-levi front je danas na novosadskoj konferenciji „Budućnost obrazovanja u Srbiji: Od ideje do promene“, istakao da su najveći problemi u prosveti danas – korupcija, nedostatak solidarnosti, negativna selekcija i nestručnost kadrova, mala autonomija škola i nastavnika, kao i činjenica da nastavnici ne utiču na strukturu obrazovnih programa.
„Obrazovanje u Srbiji je žrtva izbornih ciklusa, ali i žrtva nezainteresovanosti, kao i plen za različite vrste koruptivnih delovanja. Na primeru tragedije u Novom Sadu se najbolje vidi potreba za odbranom stručnosti. Postavlja se pitanje da li je struka zakazala ili je neko struku unižavao i pritiskao. Korupcija ubija na različite načine, uključujući i ubijanje obrazovanja i ubijanje škola“, rekla je Biljana Đorđević, narodna poslanica Zeleno-levog fronta i docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
“Za obrazovanje iz budžeta izdvaja svega 3,5 procenata, a taj iznos trebalo da bude najmanje pet posto, dok bi sa povećanjem plata kojim bi se zarade u prosveti izjednačile sa republičkim prosekom, tih 3,5 – dostiglo 3,8 procenata”, dodala je Đorđević.
“Svake godine i Srbiji kvalitet učenika opada zastrašujućom brzinom što se tiče opšte kulture i opštih znanja i veština, dok je potreba za dokazivanjem u vidu diploma neverovatno skočila, a pojedinci koji nose sistem su potpuno nebitni i to mora da se menja”, rekla je profesorka sociologije Senka Jankov.
“Učenicama i učenicima je važno društvo i poštovanje profesora, ali su najaktivniji i najmotivisaniji kada rade i misle van časova i učionice, na sekcijama, izletima i druženjima svih drugih tipova sem učionice u kojima su opterećena formalnostima, rasporedom kontrolnih vežbi i zahtevima, dok jako brzo zaboravljaju usvojeno gradivo”, kaže nastavnica srpskog jezika i književnosti Isidora Tornjanski.
„Najvažniji posao učitelja da učenike zaljube u život, svet i odnose oko njih, kao i da stvore slobodne, misleće i kreativne ljude, koji će učestvovati u promenama kako bi unapredili svet u kome žive. Aktuelni trenutak pokazuje da ima sjajnog mladog sveta, a ukoliko uradimo najviše što možemo sa onim što trenutno imamo, biće mnogo više nego da čekamo da nam neko promenu donese“, istakla je profesorka razredne nastave Ljiljana Jovanović.
“Obrazovanje treba da bude besplatno za krajnjeg korisnika, kada je svima jednako dostupno, a rezultat obrazovanja treba da ima alternative. Kod nas je nažalost slučaj da mali broj studenata želi da nakon studija ostane u državnom obrazovanju”, upozorila je profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Mirna Radin Sabadoš.
Zeleno-levi front smatra da budućnost jednog društva najdirektnije zavisi od obrazovanja koje se u njemu razvija. Zato ovom serijom tribina od Beograda, do Novog Sada, i narednom tribinom u Nišu, vodimo javnu raspravu o tome kakve su nam škole potrebne.
