Narodno je narodno !
– uzvikivali su glumci Narodnog pozorišta u Beogradu.
Dizali su se indeksi uvis, u znak podrške svenarodnom studentskom protestu.
Balerine sa visoko podignutom šakom, obojenom u krv crveno.
Plesači kulturno- umetničkih društava koji uzvikuju
Pumpaj
na nacionalnoj frekvenciji i probijaju medijsku blokadu.
Deca, koja u javnom prostoru govore da se studenti na protestima bore za sve nas.
Doajeni srpskog glumišta, koji čuvaju prirodu zajedno sa aktivistima rizikujući život.
Muzičari, kojima se otkazuju nastupi jer nisu uz režim nasilja i straha, nego na strani pravde.
Naposletku, pisci, pesnici, izdavači koji ne žele da na godišnjicu pada nadstrešnice počinju festival knjige. Zato, jer nije ljudski.
Zato, jer nije momenat.
Zato, jer je krucijalno da pre svega budemo ljudi, pa umetnici.
Ako možemo da pomirimo oba, sve smo učinili kako valja.
Danas, umetnost je na barikadama slobode.
Kultura je na barikadama slobode.
Znanje i vaspitanje su na barikadama slobode.
Ali, najveća umetnost je biti čovek u kužnim vremenima.
To su ova vremena sada.
I to su momenti, koje često i previdimo.
Momenti borbe dobra i zla, koji se ogledaju u ćutanju na nepravdu, podržavanju iste ili borbi protiv nje.
Pre par dana , pojavio se intervju u kom je Nikola Kojo govorio o tome kolika je šteta što je neko ko je u glumačkom pogledu Miki Manojlović ili Lazar Ristovski, u ljudskom tako mali i ništavan. Najveća je tuga što mnogi ne shvataju da stav, koji imaju u ovom momentu definiše ko jesu u stvarnosti, bez obzira na dostignuća.
Leni Rifenštal je bila sjajna rediteljka, glumica, producentkinja, fotograf a ostala je upamćena po saradnji sa Adolfom Hitlerom. Setite se toga. Ova i ovakva je bruka dovijeka.
