Odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ne usvoji izveštaj o reizboru profesora Vladimira Mihića pokrenula je novu raspravu o autonomiji univerziteta i mogućim političkim pritiscima u akademskoj zajednici.
Neusvajanje izveštaja o reizboru u zvanje vanrednog profesora Vladimira Mihića na Senatu Univerziteta u Novom Sadu izazvalo je oštre reakcije dela akademske javnosti, pre svega Akademskog plenuma, koji tvrdi da je reč o nastavku, kako navode, „čistki nepodobnih profesora“.
Prema saopštenju ove neformalne akademske grupe, Mihić je ispunio sve propisane uslove za reizbor, ali je, uprkos tome, ostao bez mogućnosti da nastavi rad na univerzitetu. Oni ovaj potez tumače kao deo šireg obrasca političkog pritiska na visoko obrazovanje i, kako navode, „zastrašivanja akademske zajednice“.
U istom saopštenju se podseća i na ranije slučajeve, među kojima se spominje i Jelena Kleut, uz tvrdnje da se stvara atmosfera u kojoj se profesori koji javno istupaju ili podržavaju studentske proteste izlažu posledicama u svom profesionalnom statusu.
Akademski plenum ocenjuje da se radi o procesu koji, prema njihovim rečima, ima za cilj disciplinovanje univerziteta i urušavanje autonomije visokog obrazovanja. Takođe upozoravaju da bi, ukoliko se ovakva praksa nastavi, posledice mogle biti dugoročne po akademsku slobodu u Srbiji.
Akademski plenum navodi i da u upravljačkim i akademskim strukturama univerziteta postoje pojedinci koji, prema njihovim tvrdnjama, učestvuju u sprovođenju ovakvih odluka. „Očekujemo nastavak ove, do sada nezabeležene, čistke na Univerzitetu u Novom Sadu, koju preko Patrika Drida i drugih poslušnika sprovodi vlast, a koja za krajnji cilj ima potpuno urušavanje visokoškolskog obrazovanja.„-navode u saopštenju.
Akademski plenum poziva širu akademsku zajednicu da reaguje i da, kako ističu, ne dozvoli dalje pritiske i potencijalno „disciplinovanje“ univerziteta kroz kadrovske odluke.
