Deca u Staroj Pazovi primorana su da treniraju i imaju časove fizičkog u sportskoj hali koja je prljava, zapuštena i potencijalno opasna.
Sportska hala Park u Staroj Pazovi, mesto gde deca treba da rastu, treniraju i uče o zdravom životu, danas više liči na zapušteno skladište nego na prostor namenjen sportu. Fotografije teško mogu da dočaraju svu prljavštinu koja dočekuje učenike i sportiste – prašina na pleksiglasu pored tribina, prljava i zamazana stakla, dotrajale sprave i zidovi koje niko godinama nije okrečio. Ono što ne može da se vidi na slikama, ali što svi koji uđu u te objekte odmah primete, jeste osećaj zapuštenosti i nebrige.
U hali „Park“ u Staroj Pazovi, gde između ostalog učenici OŠ „Heroj Janko Čmelik“ imaju časove fizičkog vaspitanja, deca su prinuđena da vežbaju u uslovima koji su daleko ispod svakog standarda. Podovi su oštećeni, tribine su u raspadu, a prljavština se taloži godinama. Pitanje bezbednosti postaje ozbiljno – šta ako se neko dete povredi zbog neodržavanih podloga ili polomljenih delova tribina?
Kako jedna od najbogatijih opština u Srbiji može da dozvoli ovakvo stanje? Kako je moguće da se deca šalju u ovakve hale, dok se milioni iz budžeta svake godine slivaju u projekte koji nemaju nikakve veze sa javnim interesom?
Građani s pravom pitaju načelnicu za društvene delatnosti Ivanu Nenadić – da li je skoro obišla sportske objekte koje deca koriste? Da li je videla prašinu i prljavštinu kroz koju deca trče na času fizičkog? Da li je normalno da u jednoj od ekonomski najstabilnijih opština u Srbiji – Stara Pazova – mladi sportisti treniraju u uslovima koji više liče na napuštena skladišta nego na sportske dvorane?
Odgovor se, nažalost, sam nameće. Ovaj režim uništava sve čega se dotakne – od prirode i poljoprivrede, do sporta i kulture. U javne objekte se ne ulaže ništa.
Dok političari paradiraju po svečanim otvaranjima i hvale se fiktivnim ulaganjima, hale u Pazovi svedoče o pravom stanju stvari – o potpunom nemaru i sistematskom uništavanju svega što je zajedničko i javno. Ako već deci ne obezbeđujemo zdrave i bezbedne uslove, kakvu budućnost im ostavljamo?
