Dok građani Stare Pazove iz svojih džepova izdvajaju gotovo 30.000 dinara kako bi došli do informacija koje im po zakonu pripadaju, iz opštinske uprave im stižu – samo fakture. Nijedna fotografija. Nijedan video. Nijedna javna objava. Nijedan opipljiv dokaz da su aktivnosti, za koje su pojedina udruženja dobila novac iz opštinskog budžeta, uopšte i sprovedene.
Izveštaji poslati – ali ne i dokazi
Iako su iz opštine poslali izveštaje udruženja koja su primila novac, ti dokumenti se svode na suve opise i administrativne papire – bez ijednog materijalnog dokaza da je ono što je napisano uopšte i realizovano.
Bez fotografija sa događaja, bez spiskova učesnika, bez javnih objava, bez tragova da su projekti zaista sprovedeni – sve se svodi na „reč protiv reči“, a ta reč košta građane milione.
Fakture su jedino što svedoči o tome da je novac potrošen. Za šta tačno? Ne znamo. Ko je prisustvovao? Nema podataka. Gde je to bilo? Nema podataka. Da li je iko osim onih koji su potpisali izveštaje učestvovao u navodnim projektima? Nema podataka.U normalnim uslovima, ovo bi bilo nedopustivo. U Opštini Stara Pazova – postaje pravilo.
Sumnja postaje pravilo
Udruženja sa spiska korisnika budžetskih sredstava često su potpuna nepoznanica i za građane i za lokalne aktere civilnog društva. Neka deluju kao fantomske organizacije – bez sajta, bez društvenih mreža, bez tragova rada na terenu. A opet, ta ista udruženja dobijaju stotine hiljada, pa i milione dinara za projekte čiju realizaciju niko nije video, čuo ni zabeležio.
Pa ipak, dobili su. I potrošili. Bez dokaza. I bez ikakve odgovornosti.
Plaćamo da nas lažu
Ono što je dodatno uznemirilo građane jeste činjenica da su za pristup ovim informacijama morali da se solidarišu i sakupe novac, jer je opština naplatila 29.400 dinara za elektronsku dostavu dokumentacije. Uz to, građanka koja je pokušala da izvrši uplatu naišla je na niz prepreka – od neispravnih uplatnica do netačnih računa i haotične komunikacije u upravi, koja je pokazala ozbiljnu nesposobnost.
Sve to neodoljivo podseća na pokušaj sistemske opstrukcije – jer ako nekome naplatite skoro 30.000 dinara da bi proverio kako trošite njegov novac, jasno je da nešto krijete.
Građani poručuju: nećemo stati
„Mi skupljamo dinar po dinar da bismo došli do istine – dok oni troše milione naših para bez ikakve kontrole. Ako ništa drugo, znamo barem jedno: odgovornost košta. I to nas, ne njih“, poručuju igrađani.
Oni najavljuju da će i dalje tražiti odgovore, zahtevati dokaze i insistirati na odgovornosti. Jer budžetska sredstva nisu ničija privatna kasa. To je novac građana. A ako opštinska vlast to zaboravi – građani će ih podsetiti. Svaki put. I svaki petak, ako treba.
Nastavak sledi..
