Sistematsko uništavanje svakog aspekta funkcionisanja države Srbije usled nestručnih kadrova, stranačkog zapošljavanja i korupcije, uzelo je danak čak i kada se radi o srpskoj poljoprivredi.
Od stanja na tržištu, goriva, đubriva, semena pa do toga da uprkos suši, koja traje, vlast nema razumevanja za srpske poljoprivrednike.
Budući da je jako teško na lokalnom nivou rešiti sve ono što poljoprivrednike muči osnovano je više udruženja, koja se bave time da poboljšaju položaj poljoprivrednika.
Ista su nažalost osnivana, ne iz želje da bude malo bolje tamo gde je već dobro, već iz želje da se preživi.
Pre tri godine osnovana je Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, kao jedno od udruženja, koje ima za cilj da poljoprivrednicima u Srbiji obezbedi opstanak. Ovo udruženje prethodnih godina predvodi proteste i borbu za bolji položaj poljoprivrednika. Članovi ovog udruženja su u prethodnom periodu dali veliki doprinos studentskim protestima, jer borba za bolje društvo i pravdu obuhvata sve nas. Oni su, kao i svi mi, u jako lošem položaju. Zajedno sa još šest udruženja, održali su protest prošle nedelje ispred zgrade Pokrajinske Vlade. Zahtevi i dalje isti, kao i ranije, jer nekog većeg pomaka nema.
Ne govorimo ovde o nekom prosperitetu, boljitku, isplativosti rada, već isključivo o opstanku.
Manipulacije i stvarno stanje u poljoprivredi
Stalno se govori o srpskom selu, o borbi za srpsko selo, organizuju se nekakvi Miholjski susreti, kupuju se kuće. Međutim, opstanak srpskog sela nije razvoj etno sela i rezervata za one, koji ih jednom ili dva puta godišnje obiđu, već ostanak i normalan život na selu. Opstanak srpskog sela je da se na selu stvaraju porodice, imanja, normalni uslovi života.
Prosečan srpski poljoprivrednik radi u minusu. Ima male subvencije, plaća iste akcize na gorivo kao i svi, kao i ekstremno skupo đubrivo i seme. Ako i stigne do toga da nije u minusu pre izlaska na tržište tu ga već sačekaju preprodavci, prerađivači i trgovinski lanci. U tom procesu onaj koji proizvodi i ulaže ima najmanju zaradu u odnosu na sve ostale.
U prethodnih deset godina đubrivo je poskupelo više od 100 posto. Rast cena žitarica, povrća, voća nije pratio rast cena đubriva. Rast cena đubriva diktiraju oni, koji na istom imaju monopol. Setimo se i skandala sa uveženim ruskim đubrivom lošijeg kvaliteta, koje je prodavano kao najkvalitetnije i koje je dalo i do trideset posto manje prinose.
Prosečan srpski poljoprivrednik ne zna hoće li uspeti da spasi posejano i posađeno i ne zna hoće li ga prodati i po kojoj ceni. Ne zna hoće li imati i kome da proda meso, mleko, voće, povrće, žito. Muči ga sve. Od suše do vremenskih nepogoda za koje nemamo protivgradne rakete, iako ih proizvodimo, do tržišta.
Zašto nema novca za srpske poljoprivrednike?
Gde je mnogo bahatih, nema mesta za gladne. Zahtevi poljoprivrednika se nisu promenili godinama unazad. Ukidanje akciza na dizel gorivo za poljoprivrednu proizvodnju, povećanje subvencija po hektaru, regulisanje tržišta, promena zakona o PIO fondu.
Jedan od akutnih problema je svakako i suša, sa kojom godinama unazad imamo problem. Prinosi su umanjeni 30, 40 posto, na nekim parcelama i do 100 posto. Zašto se poljoprivrednicima ne obezbedi šta traže, kao što je to slučaj svuda u Evropi?
Fali li novca ili je ipak do strategija?
Srbija je kandidat za pridruživanje EU. Kao takva ima pristup EU fondovima, takozvanom IPARD programu. IPARD program obuhvata zemlje u pridruživanju i podsticaj razvoju njihove poljoprivrede. Od 150 miliona evra do sad isplaćenih od 2000. godine na ovamo do 175 na koje čekamo.
Prošle godine smo umalo ostali bez 74 miliona evra, jer se kasni sa implementacijom propisanih standarda i utroškom novca. Ovo su informacije, koje možete naći u pouzdanim evropskim medijima, koji se bave ovom tematikom, ali su uglavnom na engleskom jeziku.
Ovaj program obuhvata jedan deo novca, koji daje EU, dok ostatak treba da bude dopunjen iz agrarnog budžeta Republike Srbije.
Namenjen je za modernizovanje poljoprivrede, uređenje tržišta, kao i subvencije.
EU ne dozvoljava korupciju i vrlo je striktna po pitanju načina utroška novca namenjenog zemljama u pridruživanju. Zato i kasnimo.
Kaže resorni ministar da novca za subvencije nema, uprkos činjenici da ima načina i da je neophodno da se isti obezbedi.
Već nekoliko godina poljoprivrednici Srbije su na ulicama u svojoj borbi za opstanak. Godinama nemamo rešenje za problem, koji traje.
Svi dogovori, koji su bili a bilo ih je mnogo, uglavnom su propali ili su polovično ispunjeni.
Borba za subvencije
Kada govorimo o EU, ne govorimo o obećanoj zemlji, već isključivo o primeni zakona, koja nama očito nedostaje. Niko ne traži posebne pogodnosti, ali tražimo da institucije rade ono što im je posao.
Pre svega, da pojasnimo bar put kojim treba da se ide, ako se ne zna. Ako vlast ne zna šta treba da radi evo čime da se vodi. Postoji nekoliko nivoa podrške, koji su propisani standardima EU. Prvi, onaj osnovni namenjen je svima koji se bave poljoprivredom. Naglasak je na malim gazdinstvima, jer se radi na razvoju ruralnih područja. Označava stalni prihod poljoprivrednika.
Drugi se tiče isplata subvencija po hektaru. Sem toga, postoje i podsticaji za one koji odluče da se bave poljoprivredom, one koji implementiraju adekvatno standarde EU na svojim parcelama i imanjima, kao i posebne mere zaštite u slučaju vremenskih nepogoda.
EU fondovi imaju u svom planu i sredstva, koja su namenjena regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, cena, akciza za gorivo, kao i zaštitu konkurencije.
Zemlje Evropske Unije, takođe, imaju i svoje posebne fondove, koji služe da se dodatno obezbede oni, koji proizvode hranu.
Godine borbe i godine represije nad srpskim poljoprivrednicima
Pominjemo EU praksu i strategije razvoja poljoprivrede, a šta imamo mi?
Mi imamo represiju nad poljoprivrednim proizvođačima svaki put kad se pobune, batinanja, hapšenja, nanogice, targetiranja u režimskim medijima.
Svake godine o protestima i blokadama, neko od poljoprivrednika bude uhapšen.
Poslednje u nizu je hapšenje trojice poljoprivrednika- Radovana Pivarskog, Žarka Đurića i Dušana Krčmara, nakon što je na njihov skup poslat provokator.
Svi su dobili po tri meseca kućnog pritvora. Podsećam na to da se provokator na skup vraćao u više navrata i da je otišao nepovređen.
Podsećam i na to da ovi pošteni ljudi, domaćini imaju imanja koja moraju da rade i da to ne može da čeka tri meseca. Tek zahvaljujući žalbi, juče im je dozvoljeno da se brane sa slobode.
Pre njih bilo je mnogo uhapšenih o raznim prilikama, o protestima, blokadama, borbi protiv Rio Tinta, protestima povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Članovi Inicijative su bili privođeni u više navrata.
Đoka Ćurčić nakon protesta povodom pada nadstrešnice.
Vladimir Višić nakon protesta protiv Rio Tinta.
Slobodan Vidojević iz Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja je uoči protesta bio kidnapovan.
Damir Perčić, Miroslav Matković i Marinko Kujundžić iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, privedeni zbog blokada.
Milan Pajić iz Našeg mleka iz Mačve je zaustavljen kad je trebalo da organizuje blokadu, zajedno sa još četvoricom iz njegovog udruženja i priveden. Razlog blokade bile su subvencije po grlu stoke i povećanja premije za mleko. Uprkos profakturi koju je imao da je račun plaćen za farbu, policija ga je uhapsila jer je neko prijavio krađu farbe.
Zlatka Kokanovića i Dragana Simovića su svako malo privodili, jer se bore protiv Rio Tinta.
Mnogo je poljoprivrednika i poštenih domaćina bilo privođeno i hapšeno u prethodnih nekoliko godina. Vandalizovane su im kuće, prosipana boja.
Svakodnevne inspekcije bez povoda, podmetanja i manipulacije su taktike kojima se vlast trudi da diskredituje najglasnije borce za pravdu. Za to sem BIA i policije, koristi i režimske medije.
Imenom i prezimenom, svi koji su prepoznatljivi u borbi za prava poljoprivrednika, bili su targetirani u režimskim medijima. Navodi su od toga da su strani špijuni, ustaše, plaćenici do toga da su osobe sumnjivog karaktera, pijanice i kriminalci.
Pre nekoliko dana poslali su interventnu, koja nosi fantomke da prati saobraćajnu policiju, kako bi oni mogli da napišu kazne za nepropisno parkiranje poljoprivrednicima. Traktori su bili parkirani ispred zgrade Suda, kao podrška nepravedno optuženima.
Duboko oranje sistema
Kao jedan od argumenata toga da nema represije nad poljoprivrednicima, vlast navodi da su blokade i protesti daleko više kažnjivi u zemljama EU.
Da li se u EU protestvuje? Da. Čak mnogo grublje nego kod nas.
Ali, zakon štiti one koji proizvode hranu. Imaju daleko bolje uslove rada. Imaju daleko veće subvencije. Ne moraju razmišljati da li će sutra imati čime da hrane decu ako su odlučili da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Pitanje, koje se svakako postavlja je zašto se ne iskoriste fondovi EU i novac iz agrarnog budžeta, koji su namenjeni upravo poljoprivredi, da se isplate zaostali izdaci i subvencije jer je rod podbacio zbog suše. Pitanje, koje se takođe postavlja je do kada vlast misli da će paliti blefovi i polovični dogovori, lažni paori i podmetanja.
Da li ste zaista spremni na to da vam sve važne saobraćajnice i institucije blokiraju traktori i poljoprivredne mašine, jer vam je narod gladan i jer najmanje od svih poštujete interese, onih koji proizvode našu hranu i hleb, koji jedemo?
Ako u zemlji Srbiji ima besramno mnogo novca, koji će biti potrošen na nacionalni stadion i EXPO, zašto nema novca za adekvatnu primenu zakona o zaštiti poljoprivrednih proizvođača, koji nam stiže iz EU, jer smo jedna od zemalja u pridruživanju? Ponizili ste poljoprivrednike, kao i ceo narod, mrvicama, koje im dajete.
Nađite rešenje. Danas je tačno deseti dan od ultimatuma, koji vam je dat. Sat otkucava.
