Računi 46.847 preduzeća i preduzetnika u Srbiji su blokirani, a na njima je „zarobljeno“ 219.917.298.267 dinara, odnosno vrtoglavih 1,87 milijardi evra, i to bez kamate, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS) od 31. januara 2024. godine. Takođe, kako su u NBS rekli za Forbes Srbija, 14.791 dužnik je u blokadi duže od tri godine.
Forbes Srbija tražio je od NBS i podatke o broju preduzeća čiji su računi blokirani na kraju 2020. godine. Interesantno je da je pre tri godine ukupan broj tih kompanija samo malo manji, jer ih je bilo 40.273, dok je ukupan iznos blokade gotovo identičan današnjem – 220,86 milijardi dinara. Među njima je bilo dosta manje preduzetnika nego sada. Tako su na kraju 2020. bili blokirani računi 13.938 preduzetnika, dok ih je sada 19.683.
Podaci NBS od 31. januara ove godine, pokazuju i da ukupna suma za koju su blokirani računi prvih 100 kompanija iznosi 74.609.096.214 dinara (oko 636,6 miliona evra).
Inače, na ovom spisku poslednjih nekoliko godina (barem od 2020.) nalaze se imena gotovo istih preduzeća, pa su tako među njima Ladinvest doo, Magma prom Šabac, Finam skin, Holding korporacija Krušik, Agencija za krizni menadžment, Industrija vode Aqua, Aktor ATE ogranak…
Takođe, interesantno je da se u prvih 20 firmi sa tog spiska kao vlasnici pojavljuju i neka poznata imena iz srpskog biznisa, ali i ljudi koji su hapšeni ili se terete za zloupotrebu položaja, protivzakonito sticanje novčane koristi, razne prevare, pranje novca… Neki od njih, pokazalo se, od ranije su poznati po masovnoj kupovini propalih firmi, pa ih u svom vlasništvu sada imaju na stotine.
Forbes Srbija istraživao je šta se krije iza ovako dugog statusa ovih kompanija, da li su njihova dugovanja samo „mrtvo slovo na papiru“ ili se mogu naplatiti, da li se one na neki način mogu „vratiti u život“ i ko stoji iza svih ovih blokiranih preduzeća.
Ogromna šteta po budžet
Da su podaci o tolikom broju firmi koje se i dalje nalaze u blokadi poražavajući, smatra i Ivana Matić, bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).
„Poreska uprava Srbije ima potraživanja u svakoj firmi koja je blokirana. Pitanje za njih je zašto nisu reagovali i šta se dešava sa potraživanjima prema tim preduzećima. To predstavlja nemarnost Poreske uprave, a o šteti po budžet Srbije da ne govorimo“, kaže za Forbes Srbija Ivana Matić.
Takođe, ona navodi i da je trebalo ispratiti sled dešavanja u slučaju da je firma već otišla u totalnu blokadu ili nema nikakvu imovinu.
„Da li je neko ispratio da li su vlasnici firme ili ovlašćena lica izvukli imovinu iz privrednog društva? Na taj način je, neplaćanjem poreskih obaveza, takođe oštećen budžet. Kada firma ode u stečaj, iako je imovina prethodno izvučena, na bilo koji način, u ćerku firmu ili je prodata nekim drugim licima, koja često navodno nisu povezana, niko ne odgovara. Nema posledica. Trpe samo država i poreski obveznici“, ističe ona.
Prema njenim rečima, ova basnoslovna dugovanja firmi čiji su računi blokirani, nažalost, na kraju ostanu „mrtvo slovo na papiru“.
„To je tek pitanje. Zašto niko nije reagovao kada ima toliko blokiranih firmi iz ranijeg perioda. Da li je moguće da je neko blokiran godinama, i da ako nije brisan u prinudnoj likvidaciji, još uvek postoji neko ovlašćeno lice u preduzeću. Tu se nameće pitanje da li i kako oni posluju? Da li oni rade na crno, a firmu imaju samo kao masku? To je vrlo moguće“, objašnjava Ivana Matić.
Ona napominje i da u ovim slučajevima banke nisu pokretale izvršenja i nisu radile na pokretanju stečaja, iako su imale kašnjenja u otplati kredita. „Većina ih je prodala svoja nenaplativa potraživanja fondovima, i tako su prepustili naplatu nekom drugom. A da li je trebalo“, pita ona.
Bivša direktorka ALSU kaže i da je problematično i to što ove firme, ako su bile u problemu, nisu radile na reorganizaciji poslovanja.
„Ako si stvarno u problemu, postoji restrukturiranje preduzeća na različite načine. Ali ako ne želiš da rešiš problem, biće da ustvari radiš na crno. Vrlo je moguće i da se radi o fiktivnoj blokadi da bi radili na crno“, zaključuje ona.
Čije firme imaju najveće iznose blokada
A na najsvežijem spisku NBS o 100 kompanija sa najvišim iznosima blokade, ali i najdužim stažom u tome, na prvom mestu je Ladinvest doo. Račun ove firme blokiran je za oko 3,68 milijardi dinara, a u blokadi je više od 3.550 dana. Vlasnik Ladinvesta je Laderna International iz Holandije, ali je krajnji, odnosno stvarni vlasnik, biznismen Milan Beko koji se nakon što je upucan 2014. godine povukao iz javnosti.
Na drugoj poziciji nalazi se Agencija za krizni menadžment. Njen iznos blokade je oko 3,26 milijardi dinara. Vlasnica ove kompanije je Svetlana Berisavljević, a Agenciju je preuzela od Gordana Bašića, novosadskog biznismena, vlasnika Fruškogorskih vinograda, ali i još nekoliko firmi različitih delatnosti, od građevinarstva, preko marketinga do video nadzora i računarske opreme.
Finam skin nalazi se na trećem mestu sa iznosom blokade od 3,1 milijarde dinara. Vlasnik ove kompanije je Bojan Mrđen, državljanin BiH. Sledi je Industrija vode Aqua, blokirana za 2,97 milijardi dinara, a na čijem čelu je, posredno, Željko Žunić, nekadašnji vlasnik Beohemije, uhapšen 2015. godine zbog sumnje da je oštetio nekoliko banaka.
Ove četiri firme bile su na spisku NBS i pre tri godine, na kraju 2020. godine.
Na novoj listi NBS se zatim pominje Aktor ATE ogranak, grčka firma koja je radila na izgradnji saobraćajne infrastrukture. Radili su na deonici Koridora 10 ka Bugarskoj. Ova kompanija blokirana je za iznos od 2,09 milijardi dinara. Sledi Magma prom Šabac, blokirana za 2,03 milijardi dinara, a kao vlasnik vodi se Milan Trnavčević, ali je u aferi sa odobravanjem kredita u medijima dovođena u vezu s Miroslavom Bogićevićem.
Sedmu poziciju zauzima kompanija MPK Metali Kika, čiji su računi blokirani za oko 1,78 milijardi dinara, a kao vlasnik se vodi Obren Ćalasan. Iza nje je I&A-Promet DOO, s blokadom od 1,75 milijardi dinara, u vlasništvu Dejana Paljevića.
Na devetoj poziciji nalazi se Life Design, čiji su računi blokirani za oko 1,56 milijardi dinara, čiji je vlasnik Milan Plantarič. Na 10. mestu je Holding korporacija Krušik, državno preduzeće, čiji računi su blokirani za oko 1,52 milijarde dinara.
Narodna banka dalje navodi da se na spisku nalaze i kompanije Požarevac promet doo, GMX systems doo u likvidaciji koja se bavi obradom podataka i hostingom, zatim kompanija Borovica transport (blokirana za oko 1,38 milijardi dinara), Dušana Borovice koji u svom vlasništvu ima više putnih preduzeća.
Još jedna firma koja je nedavno stekla uslove za likvidaciju sa ovog spiska je Tobex Balkan, koja se bavi trgovinom na veliko, a čiji je vlasnik državljanin Moldavije, Aleksandru Pantiru. Iza nje sledi Bona futura doo, blokirana za 1,26 milijardi, koja se bavi trgovinom na veliko.
Zanimljivo je da je sledeća kompanija, Tržni centar NS doo, blokirana za oko 1,15 milijardi dinara, u vlasništvu firme Rodić M&B Trgovina doo koja je u stečaju. Takođe, tu je, na 18. mestu po iznosu blokade i državno preduzeće Železnice Srbije ad, čiji su računi blokirani za iznos od oko 1,04 milijarde dinara.
Slede ih Redwood doo Niška banja, blokirana za oko 993 miliona dinara, čiji je vlasnik američki državljanin srpskog porekla Srba Ilić, poznat po kupovini Putnika 2003. godine. Na 20. mestu je Europark doo (iznos blokade oko 966 miliona dinara), a čiji je vlasnik Milojica Marković, poznati biznismen, koji drži još nekoliko putarskih preduzeća u Srbiji.
NBS: Blokada nije osnov za gašenje
U NBS objašnjavaju da blokada računa privrednog društva nije osnov za njegovo gašenje kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog registra. „Privredna društva prestaju da postoje, odnosno gase se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i Zakona o stečaju“, kažu u NBS za Forbes Srbija.
Oni objašnjavaju i na koji način je moguće obaviti prinudnu naplatu potraživanja.
„U skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojima je uređen izvršni postupak i poreski postupak, prinudna naplata potraživanja osim na novčanim sredstvima na računu dužnika, može se sprovesti i plenidbom i prodajom nepokretnosti i pokretnih stvari dužnika, plenidbom novčanih potraživanja dužnika, plenidbom i prodajom finansijskih instrumenata dužnika, prodajom udela dužnika u privrednim subjektima i unovčenjem drugih imovinskih prava dužnika, o čemu odlučuje poverilac“, navode u NBS.
