Proces usvajanja budžeta za 2026. godinu u Opštini Stara Pazova ponovo je pokazao koliko je lokalna vlast udaljena od građana i koliko je transparentnost svedena na potpuni minimum, ili je pak uopšte i nema. Umesto da budžet – najvažniji dokument jedne opštine – bude javno dostupan, pregledan i otvoren za komentare, njegov nastanak i sadržaj tretirani su kao interna stvar vlasti, daleko od očiju javnosti.
Sve počinje još krajem jula, kada se na sajtu opštine poslednji put pojavio dokument vezan za pripremu budžeta. Nakon tog datuma nastaje potpuna tišina. Mesecima ne postoji ni jedan trag o obaveznoj proceduri koja bi morala da se odvija od avgusta do novembra. Nema objavljenih finansijskih planova korisnika, nema informacija o tome da je nacrt budžeta ikada dostavljen izvršnom organu u zakonskom roku, a ni predloga budžeta koji je morao biti upućen Skupštini sredinom novembra. Takva praznina nije slučajna. Kada se najvažniji koraci odvijaju daleko od javnosti, najčešće znači da je to deo prakse, a ne previd.
Zbog tog vakuuma informacija, 4. decembra upućena su pitanja načelnici Odeljenja za finansije. Postavljena su pitanja o ispunjenju rokova, očekivanom datumu objave nacrta, planu za održavanje javne rasprave i dostupnosti dokumentacije iz procesa pripreme budžeta. Ni potvrda prijema mejla nije stigla, iako je tražena. Ni odgovor. Na telefonske pozive se ne javljaju. U administraciji, takva tišina je jasna poruka: vlast ne želi da bude proveravana.
A onda, 8. decembra nacrt budžeta se iznenada pojavljuje na sajtu opštine. Dokument koji je morao postojati još 1. novembra pojavljuje se tek pet nedelja kasnije, u trenutku kada je već nemoguće organizovati suštinsku javnu raspravu. Objavljivanje u „pet do dvanaest“ deluje pre kao plan nego kao greška. Što manje vremena ostane građanima da reaguju, to manje prostora ima za primedbe i pritisak.
Već sutradan, 9. decembra, odbornici dobijaju poziv za sednicu Skupštine opštine zakazanu za 17. decembar, sa jednom od tačaka dnevnog reda koja predviđa razmatranje predloga budžeta. Dakle, nacrt se pojavljuje 8. decembra, a već 17. bi trebalo da bude pretresan. Između ta dva datuma nema javne rasprave, nema prezentacije, nema razgovora sa građanima, nema pokušaja da se sadržaj budžeta učini razumljivim i dostupnim. Prvog novembra odeljenje za finasije bilo je dužno da po Zakonu o budžetskom sistemu dostavi (čl.31 Zakona o budžetskom sistemu 1. novembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti) , a lokalni organ tj odeljenje za finasije opštine Stara Pazova dostavilo je tek 5. decembra .
Prema opštinskoj Odluci o javnim raspravama (Sl. list Srema 11/23), rasprava o budžetu mora da traje najmanje osam dana. U većini opština u Srbiji, ona traje dvaput duže — između petnaest i dvadeset dana. U Staroj Pazovi, objavom nacrta 8. decembra i sednicom zakazanom za 17. decembar, lokalna vlast ni teoretski ne može da ispuni sopstvene propise. Krajnji rok za usvajanje Budžeta je 20. decembar a kranji rok za dostavu Ministarstvu je 25. decembar. (čl. 32 Zakona o budžetskom sistemu 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti; 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.)
U praksi to znači samo jedno: javna rasprava ili neće postojati ili će biti svedena na formalnost bez ikakvog sadržaja. Sve ovo ne izgleda kao slučajni proceduralni propust. U Staroj Pazovi je već godinama vidljiv obrazac: dokumenta se objavljuju kasno ili nikada, javnost se sistematski drži van procesa, a upiti građana i medija ostaju bez odgovora. Rasprave postoje samo u formi, nikada u suštini. Na kraju, budžet za 2026. godinu biće usvojen,( za to služi opštinska većina odbornika iz redova režima koja na sednicama samo diže ruke bez da se iole potrudi da pročita dokumenta, da se uključi u rešavanje problema, da se javi za reč, da zastupa one koji su im dali glas..) ali bez učešća onih čiji novac puni tu kasu. Bez njihove prilike da pitaju, sugerišu, kritikuju ili učestvuju. Proces koji bi trebalo da bude javan i uključiv, pretvoren je u birokratsku proceduru iza zatvorenih vrata. Zato ostaje ključno pitanje koje vlast uporno izbegava: Ako se proces izrade budžeta krije od javnosti, šta se još krije? U demokratskom društvu građani imaju pravo da znaju. U Staroj Pazovi, izgleda, preostaje im samo da naslućuju.
