Kako je to biti svoj: intervju sa Ivanom Demetrom, srednjoškolcem sa stavom

Mladi Ivan Demeter, učenik četvrtog razreda Gimnazije „Branko Radićević“ u Staroj Pazovi, osvojio je prvo mesto na međunarodnom takmičenju iz informatičkog i računarskog razmišljanja. Ovo je samo jedan u nizu od njegovih uspeha, koji pokazuje koliko znanje, posvećenost i radoznalost mogu odvesti mlade ljude ka vrhu.

Ivan je nedavno briljirao na međunarodnom takmičenju informatičkog i računarskog razmišljanja Dabar, održanom u Kruševcu, gde je u konkurenciji srednjoškolaca osvojio prvo mesto, ostavivši iza sebe veliki broj talentovanih učesnika iz različitih sredina. U razgovoru za naš portal otkriva kako je izgledalo samo takmičenje, šta smatra ključem uspeha, ali i kako vidi svoju budućnost.

Kako je bilo u Kruševcu na međunarodnom takmičenju informatičkog i računarskog razmišljanja, gde si izašao kao pobednik u konkurenciji srednjoškolaca?

Kao prvo, u Kruševcu je bilo dobro, obišli smo Crkvu Lazaricu, i park Bagdala, gde smo seli i na piće i dezert, a što se tiče samog takmičenja, nije bilo toliko komplikovano, prevashodno time što imam brdo iskustva u takmičenjima, matematika, fizika, engleski. Sve u svemu, jedno lepo iskustvo.

Šta je presudno za uspeh, znanje, logika, brzina ili iskustvo?

Pa naravno, zavisi od oblasti u kojoj tražimo uspeh. Što se tiče takmičenja Dabra, pošto je to takmičenje informatičkog i računarskog razmišljanja, tu je naravno potrebno znanje o tome kako funkcioniše računar, računarska logika. Međutim, ne mogu da izostavim brzinu, pošto za takmičenje imamo svega 45 minuta, no, prirodno je da sa znanjem dolazi i brzina. Iskustvo je takođe veoma važno, i ne verujem da bih dostigao prvo mesto da nisam imao iskustva iz prošlih takmičenja. Dakle, da bih dostigao pravi uspeh, da budeš najbolji, potrebna je kombinacija svega. Ali od svega navedenog, rekao bih da je najvažnije znanje.

Odakle potiče tvoj talenat? Da li ga vezuješ za porodično nasleđe ili si ga razvijao kroz rad i interesovanje? U Staroj Pazovi često te nazivaju „malim genijem“, a sve su glasnije i priče da bi mogao poneti titulu đaka generacije, kako gledaš na takva očekivanja i etikete koje ti se pripisuju?

Talenat je meni toliko fascinantna pojava. Ja sam pristalica Richard Feynman ideje da talenat nije nešto urođeno, da nije nekakvo “čudo”, već da je ono, što mi nazivamo talentom, zapravo silna radoznalost i posvećenost puno vremena nekom predmetu znanja. Ne postoji “talenat” koji iza sebe nema puno, puno rada. Naravno, mene je interesovala matematika od malena, a matematika je tesno vezana za logiku, koja je predmet ovog takmičenja, te od malena radim sa matematikom, i upravo zato imam taj “talenat”. Moj otac je takođe dobar matematičar, i tu su me moji roditelji i deda zainteresovali za matematikom. Što se tiče titule i očekivanja, naravno, drago mi je što ljudi na mene tako gledaju, ali to ne utiče na moju unutrašnju psihu. A za đaka generacije ćemo još videti, ali mislim da nećete biti iznenađeni.

Ko i šta te najviše inspiriše?

Iskreno, meni je znanje najveća inspiracija. Ja inspiraciju ne tražim, niti sam tražio u ljudima, već isključivo u delima i postignućima. Meni je sticanje znanja, i dokazivanje da da, ja to znam, najveća inspiracija i najveći podstrek ka uspehu.

Da li se slažeš sa sve češće korišćenom izrekom u poslednje vreme „U znanju je moć“?

Da, u znanju definitivno jeste moć. I to koje god znanje, ako se dobro iskoristi, može biti moćno. Tako suva teorija, suve činjenice, iako jako važne, su beskorisne ako se ne iskoriste u pravom životu, u pravim događajima.

Kako izgleda tvoj dan van škole i van takmičenja pošto je poznato da si učesnik mnogih?

Moj dan van škole i van takmičenja nije ni toliko drukčiji od ostalih maturanata, izlazim sa društvom, kad sam kući ponekad odigram neku igricu, čitam neku knjigu, interesantno je da kući i ovako uradim neki zadatak iz matematike ili fizike, jer me to zanima.

Šta bi poručio vršnjacima koji žele da se oprobaju u ovakvim takmičenjima?

Za ovakvo takmičenje treba znati otprilike kako neki računarski algoritmi rade, a i treba imati elementarno znanje iz matematike, ništa komplikovano. Naravno, uz tu suvu teoriju, potrebna je i praksa za celokupno znanje, dakle potrebno je vežbati, i isključivo tako se dobija znanje koje je potrebno za ovo takmičenje, a uz to se može videti i koliko brzo možete rešiti te zadatke.

Gde vidiš sebe za 5 godina?

Za 5 godina vidim sebe na master studijama na fakultetu, dakle, kao student, gde tačno, nisam siguran, voleo bih da je na nekom prestižnom fakultetu, bilo to u Evropi ili negde dalje. Meni nije ni bitno gde bi to bilo, već samo kvalitet znanja koje bih dostigao tamo.

Ukoliko se stanje u državi dovede u red, da li ćeš se odlučiti da studiraš ovde i svoju budućnost gradiš ovde?

Pa naravno da bih voleo da ostanem ovde i da budućnost gradim ovde. Iskreno, otkad su počeli studentski protesti, to mi je nekako vratilo osećanje patriotizma, i za Srbiju i za Pazovu, i dalo mi je neku nadu da ovde ipak može biti bolje. Što se tiče studija, dvoumim se između studija u Slovačkoj i u Srbiji, a šta će prevagnuti, to ćemo videti.

I za kraj, koju bi poruku uputio svojim vršnjacima, studentima i građanima Srbije?

Poručio bih da pričate s komšijama, sugrađanima, i da se mi, kao narod, više ne delimo po banalnim stvarima, jer većina nas zapravo želi iste stvari. I da mržnja i dehumanizacija, iako laka, je na kraju krajeva, za narod, gubitačna, ali profitabilna za one koje seju tu mržnju, a vrlo dobro znamo ko seje tu mržnju i ko deli ovaj narod. Dozvolili smo moćnim ljudima, koji nas uopšte i ne poznaju, da nas podele, razore porodice, unište prijateljstva, zarad njihovog opstanka. Pričajte sa sugrađanima, i videćete da imate mnogo toga zajedničkog, jer smo svi ljudi.

Ovaj razgovor sa Ivanom Demetrom pokazuje da iza svakog velikog uspeha ne stoji samo talenat, već godine rada, radoznalosti i istrajnosti. Njegove reči potvrđuju da znanje nije samo alat za lični napredak, već i snaga koja može menjati društvo.