Kako tabloidi grade kampanje protiv nezavisnih redakcija

U organizaciji Novosadske novinarske škole (NNŠ) juče je u Novom Sadu predstavljeno istraživanje „Mediji protiv medija: Strategije urušavanja kredibiliteta nezavisnih medija u Srbiji“, sprovedeno u saradnji sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI).

Istraživanje je imalo za cilj da identifikuje diskursne strategije korišćene na tabloidnim televizijama protiv medija Junajted grupe, ali i da ispita kako te poruke odjekuju u javnosti. Autorski tim predvodila je Dubravka Valić Nedeljković, uz saradnju Stefana Janjića, dok su o nalazima govorili i Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja i profesor u penziji Rade Veljanovski, recenzent istraživanja.

Studija je obuhvatila dva segmenta. Prvi se odnosio na analizu obimnog korpusa sadržaja emitovanih tokom leta 2025. na komercijalnim televizijama tabloidnog karaktera. U periodu od 8. juna do 20. avgusta identifikovano je oko 3.000 jedinica sadržaja u 12 medija koji su intenzivno napadali N1 i Novu S, a sporadično Radar i Danas. Nakon selekcije formiran je korpus od približno 2.000 jedinica, uz napomenu da je i ponavljanje identičnih poruka deo ubeđivačke strategije.

Drugi segment istraživanja obuhvatio je anketu na uzorku od 130 ispitanika. Kroz zatvorena pitanja merena je sposobnost prepoznavanja kvalifikacija preuzetih iz medijskih napada, dok su otvorena pitanja ispitivala razumevanje i prihvatanje pojmova poput „novinari blokaderi“, „crne liste“ i „antidržavni mediji“. Ispitanici su takođe zamoljeni da prepričaju pasus sastavljen isključivo od optužbi i kvalifikacija, kako bi se analiziralo usvajanje narativa.

Prema rečima Dubravke Valić Nedeljković, ispitanici su na nivou osnovne medijske pismenosti uspevali da prepoznaju sporne poruke u zatvorenim odgovorima, ali su otvoreni narativi pokazali „svu snagu propagande“. Čak i oni koji ne prate redovno tabloidne televizije, u slobodnom prepričavanju počinju da koriste njihov rečnik i logiku. Ona je upozorila da takvi nalazi ukazuju na mogućnost izuzetno komplikovane predizborne kampanje.

Analizu diskursa predstavio je Stefan Janjić, ističući da u posmatranom korpusu dominiraju dve televizije – Informer sa oko 60 odsto sadržaja i Pink sa približno četvrtinom. Identifikovane su strategije osporavanja načina izveštavanja N1, ličnog targetiranja novinara, povezivanja sa protestima i optužbi da su mediji „organizatori“ protesta, kao i pozivi institucijama da reaguju, uključujući zahteve za gašenje pojedinih redakcija.

Janjić je ukazao i na kontradikcije u porukama, istovremeno tvrdnje da „N1 niko ne gleda“ i da „N1 ruši državu“, kao i na praksu „lažne solidarnosti“, gde deklarativna podrška novinarima prethodi direktnim uvredama. Kao retorički najsnažniji obrazac izdvojio je povezivanje sa fašizmom i ustaštvom, uz ocenu da takve kvalifikacije stvaraju okvir u kojem se „svako sredstvo“ predstavlja kao opravdano.

Zoran Gavrilović ocenio je da je cilj ovakvih kampanja etiketiranje kritičke javnosti kao „neprijatelja društva“, naglašavajući da se ne radi o profesionalnoj kritici među medijima, već o delovanju medija kao „perjanica vlasti“ u sistemu legitimizacije moći. Prema njegovim rečima, u Srbiji je u toku proces „gušenja javnog mnjenja“, jer se stavovi građana formiraju na osnovu propagandnih sadržaja, a ne objektivnih i blagovremenih informacija.

Rade Veljanovski istakao je da su nalazi istraživanja „surov način otrežnjenja“ i da će tema ostati predmet dugoročnih analiza. On je podsetio na standarde iz člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, prema kojima je ključno merilo nezavisnosti medija odsustvo mešanja javne vlasti. Ukazao je i na podudarnost nalaza sa istraživanjem koje je nedavno objavila Slavko Ćuruvija fondacija, a koje se bavilo napadima visokih javnih funkcionera na medije.

Zaključeno je da se rezultati istraživanja ne tiču samo redakcija koje su bile meta napada, već i šire javnosti, jer pokazuju kako se propagandni diskurs normalizuje i preliva u svakodnevni jezik kojim građani opisuju političku i društvenu stvarnost.