O tome kako se može politika približiti građanima i kako se mogu pokrenuti promene, razgovaramo sa kopredsednicom Zeleno-levog fronta, Majom Klipom.
P: Naše prvo pitanje prosto mora da se postavi – kako je biti povratnik u „ vode“ lokalne politike nakon 20 godina?
O: Moje prvo iskustvo, kako ste rekli, u „vodama“ lokalne politike…uh…sada posle 20 godina mogu slobodno da kažem bilo je poučno.
Vođena idejom da nešto mogu promeniti, uraditi nešto korisno i važno za moje sugrađane ušla sam u te „vode“. Međutim, brzo sam shvatila da sam samo jedna „sitna riba“… Shvatila sam da pojedinac, bez podrške dobre organizacije, a naročito bez snažne i jasne podrške ljudi željnih promena, a ne funkcije, ne može mnogo da promeni u svojoj lokalnoj zajednici.
Isplivala sam iz tih „voda“ i otišla nekim drugim tokovima…
Međutim, „ voda se toliko zamutila“ da više nisam mogla stajati po strani. Toliko smo, kao građani postali nebitni i neprimećeni, toliko nam se nametnulo da bez „bitnih ljudi“ ne možemo ništa uraditi. Opet me osećaj naveo da „zaplivam“ i pokušam bar još ovaj put da „doplivam“ u bolje mesto za život.
P: Mislite li da je to, ovoga puta, moguće?
O: Moguće je… ali neće biti lako, a ni brzo. Promene su počele, ali će biti dosta „ plivanja“ i dosta „virova“.
Možda neću imati puno vremena za taj „maraton“ , ali se nadam da ću bar uticati na nekog mlađeg, snažnijeg, da preuzme „štafetu“…
P: Šta je potrebno da bi se promene pokrenule?
O: Promene u zajednici obično zahtevaju više faktora da bi se pokrenule i ostvarile. Pre svega, to je svest da postoje problemi, da postoje nedostaci i da postoji mogućnost da nam bude bolje.
P: Koje probleme i nedostatke vi vidite u našoj zajednici?
O: Nedostatak osnovne životne potrebe svakog čoveka – da pije zdravu vodu i udiše zdrav vazduh.
Zatim, samo neki od problema su i nedostaci za normalan život jedne porodice – da radni ljudi smeste svoje dete u vrtić, zatim da želja deteta da se bavi sportim ne bude udar na kućni budžet.
Takođe, tu je i potreba starih ljudi da se, za potrebe lečenja kod nekog od specijalista, ne upućuju minimum 30 km od kuće.
P: Na koji način je moguće animirati građane naše zajednice da krenu u promene ?
O: Kada ljudi počnu da se aktivno uključuju u zajednicu, razmenjuju ideje i traže rešenja za probleme, to može pokrenuti promene. Ovo može uključivati organizovanje javnih rasprava, radionica, ili akcija zajednice.
Edukacija o važnosti promena i informisanje o mogućim rešenjima može pomoći ljudima da shvate potrebu za akcijom i da se uključe u promene.
P: Da li mislite da, bez uplitanja politike, promene nisu moguće?
O: Jesu, ali živimo u takvom okruženju i takav nam je mentalitet, da bez lidera, ljudi ne mogu da se dogovore da krenu u akciju. Tako je i u biznisu i sportu…uvek postoji neki menadžer, neki kapiten koji može da okupi i povede tim u akciju.
U ovim promenama koje želimo, veoma su bitni upravo lokalni lideri i političari. Ako postoji politička volja za promenama i lideri koji podržavaju inicijative za napredak, to može ubrzati proces promena.
P: Da li mislite, da učenje o promenama, može biti dobra pokretačka snaga?
O: Ja sam neko ko voli da uči i ko i dalje uči, kako u svojoj profesiji, tako i o svakoj novoj oblasti koja me zainteresuje.
U ovom slučaju bi bilo dobro učiti na primerima drugih. Kada ljudi vide druge zajednice koje su uspešno implementirale promene i ostvarile napredak, to može inspirisati i motivisati ljude da se angažuju za promene u svojoj zajednici.
P: Na kraju, koja bi bila vaša poruka sugrađanima kako bi ostvarili upravo ono što želite – pokrenuli ljude ka promenama i boljem životu svih nas?
O: Umesto da čekamo da se promene dese, budimo aktivni u stvaranju promena koje želimo videti. Razgovarajmo, istražujmo i saznajmo više o tome kako možemo poboljšati našu zajednicu. Svako od nas ima moć da bude pokretač promene.
Promene koje su potrebne u našoj zajednici zahtevaju našu zajedničku akciju. Svako od nas može doprineti na svoj način, ali zajedno možemo postići mnogo više.
Moguće je…
