Udruženje pčelara „Pčelinjak“ iz Novih Banovaca, od 2018. do 2025. godine dobilo je ukupno 5.070.000 dinara iz budžeta Opštine Stara Pazova kroz javne konkurse za projekte od javnog interesa, iako u javnosti ne postoje vidljivi tragovi aktivnosti za koje je novac dodeljen.
Udruženje pčelara „Pčelinjak“ iz Novih Banovaca osnovano je 16. maja 2017. godine, a kao njegov zastupnik vodi se Miloš Stjepanović iz Novih Banovaca. Stjepanović je takođe dugi niz godina zaposlen u Opštini Stara Pazova, a u periodu od 1. marta 2025. do 28. februara 2026. godine bio je angažovan i u JKP „Vodovod i kanalizacija“ Stara Pazova po ugovoru o delu, na poslovima održavanja sajta i društvenih mreža tog javnog preduzeća. Za taj angažman primao je mesečni honorar od 70.000 dinara, što znači da je tokom godinu dana od JKP po Ugovoru o delu dobio ukupno 840.000 dinara. O radu sajta ovog javnog preduzeća već smo pisali, navodeći da na njemu vlada gotovo potpuni digitalni mrak.
Višegodišnje finansiranje iz budžeta
Finansijski uspon udruženja „Pčelinjak“ počinje već 2018. godine, kada ovo udruženje počinje redovno da dobija sredstva na Javnim konkursima Opštine Stara Pazova za finansiranje programa organizacija i udruženja građana od javnog interesa. Te godine udruženje dobija 120.000 dinara po prvom javnom konkursu, još 120.000 dinara po drugom i 80.000 dinara po trećem konkursu.
U 2019. godini prvi javni konkurs nije dostupan na sajtu opštine, dok po drugom konkursu „Pčelinjak“ dobija 200.000 dinara. Naredne godine, 2020, udruženje dobija 250.000 dinara po prvom konkursu i 350.000 dinara po drugom. U 2021. godini dobija 300.000 dinara po prvom konkursu i 350.000 dinara po trećem.
Godina 2022. donosi i najveći pojedinačni iznos – čak milion dinara po prvom javnom konkursu, dok po drugom konkursu iste godine dobija još 70.000 dinara. U 2023. godini po prvom konkursu dobija 450.000 dinara, dok u 2024. godini dobija 960.000 dinara po prvom konkursu i 320.000 dinara po drugom. Po javnom konkursu iz 2025. godine udruženju je dodeljeno još 500.000 dinara.
Ukupan iznos koji je ovo udruženje dobilo iz budžeta Opštine Stara Pazova iznosi najmanje 5.070.000 dinara.
Iako su sredstva dodeljivana za projekte koji su formalno vođeni kao programi od javnog interesa, u javnosti ne postoje dokazi da su aktivnosti za koje je novac dobijen zaista i realizovane. Osim finansijskih izveštaja koji se dostavljaju opštini, ne postoje javno dostupni video zapisi, fotografije, izveštaji sa događaja ili bilo kakvi drugi tragovi o sprovedenim edukacijama, radionicama ili aktivnostima vezanim za pčelarstvo.
U finansijskim izveštajima, u koje smo imali uvid, navode se i troškovi koji otvaraju dodatna pitanja. Tako se, između ostalog, pominju popravke nameštaja u dva uzastopna projekta, postavljanje pločica, troškovi popravke struje u prostorijama udruženja, putovanja u Crnu Goru i na planinu Rtanj, kao i ručak u restoranu „Priča“ u Banovcima u iznosu od čak 99.850 dinara.
Dodatnu sumnju izaziva činjenica da mnogi dugogodišnji pčelari sa teritorije opštine Stara Pazova tvrde da nikada nisu čuli za aktivnosti ovog udruženja. Na pitanje da li znaju za udruženje „Pčelinjak“ ili su prisustvovali nekoj od njegovih edukacija, većina njih odgovara da o njemu nema nikakvih saznanja.
Zanimljiv je i podatak da se ime zastupnika ovog udruženja nikada nije pojavilo među podnosiocima prijava na konkursima za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku pčelinjih društava, iako se takvi konkursi redovno raspisuju. Drugim rečima, osoba koja vodi udruženje koje godinama dobija sredstva za projekte vezane za pčelarstvo nikada nije konkurisala za podsticaje namenjene samim pčelarima.
Prema informacijama do kojih smo došli, ni Savez pčelarskih organizacija Srbije nije upoznat sa ovim udruženjem i njegovim radom.
Sve navedeno ukazuje na ozbiljan nedostatak javno dostupnih informacija o realizaciji projekata za koje je udruženje godinama dobijalo značajna sredstva iz budžeta Opštine Stara Pazova. Uprkos višemilionskom finansiranju namenjenom programima od javnog interesa, u javnosti ne postoje vidljivi tragovi aktivnosti koje bi potvrdile njihovu realizaciju.
Zbog toga ostaje potreba da nadležne institucije utvrde na koji način su ova sredstva dodeljivana i trošena, kao i da li su budžetska sredstva građana zaista korišćena u svrhe za koje su odobrena.
