Hodam jutros iza dva dečaka. Rekla bih da su osnovci. Ištrkljali kao iz vode, sa dečjim licima. Pospana sam, jer je pola 7 i trčim u prvu smenu. Ono što hvatam u hodu momentalno me je probudilo.
Njih dvojica govore o tome šta raditi u slučaju mučenja od strane policije. Klinci. Procenjujem da im nije više od 13 godina. Razmišljam o tome da bi trebalo da sede u parku, da se igraju loptom, da igraju igrice, da se zaljubljuju. Oni pričaju o tome šta raditi kad te policija uhvati na ulici i tuče te.
Oni pričaju o tome šta kad te policija uhapsi i muči te.
Kakav smo im to svet ostavili i gde mi to živimo?
Razmišljam kako su sigurno videli snimke dečaka kom policija stavlja lisice na ulici, pa slike i snimke dečaka koji kleči uz zid u policijskoj stanici, kao da će ga streljati. Razmišljam kako su sigurno videli snimak kako gomila policajaca tuče jedno dete pendrecima na sred ulice, iako ne pruža otpor.
Razmišljam o mojih 12, 13, šta sam ja radila tada i shvatam da je tada moja zemlja bila bombardovana, a mi nismo išli u školu. Na vlasti tada SPS i radikali. Sada SPS i napredni radikali. Između njihovih 13 i mojih 13 skoro 3 decenije. Sve naše godine, koje su pojeli radikali i socijalisti. Sve naše godine, koje su pojeli skakavci i druge pošasti, godine ratnih stanja, godine vanrednih stanja, godine sankcija. Godine laži, ubistava i kriminala, godine besomučne pljačke.
Čak i ova deca shvataju da ih njihove mlade godine ne štite, jer su ovih dana njihovi drugari sa 12 godina hapšeni, jer su ovih dana dečaci koji su mlađi maloletnici bili brutalno pretučeni na ulici. Njihovi drugari, koji nisu ni bili na protestu su iz pekara i kafića izvlačeni i odvođeni u policijske stanice.
Mi ovoj deci dugujemo bolju i lepšu mladost od naše.
Znaju da i njima to može da se desi. Ja ne znam i ne zanima me šta neutralni misle, ja samo znam da mi moramo ovim klincima da vratimo detinjstvo i mladost. Ja ne želim da im novi radikali nametnu ratove ponovo, mržnju, pogrešne narative.
Želim da žive u slobodnoj zemlji gde mogu da planiraju budućnost bezbrižno. Ne želim da im iko više krade mladost. Nakon svega što su nam ti klinci pokazali ovih dana, zadužili su nas debelo.
Upravo zato ćemo morati da završimo sada ono započeto petog oktobra, da stavimo katance na sve te organizacije mržnje jer mislim da ako se ovo nastavi mi nećemo imati državu, da im damo, ne za trideset, nego za pet godina.
I zbog njihove dece i zbog njih, lustracija, revanšizam, javna suđenja, oduzimanje protivzakonito stečene imovine i zatvor, zatvor, zatvor za sve učesnike u zločinu nad ovim narodom .
Ova deca zaslužuju državu, koja može da im pruži budućnost.
