Osobe koje tokom dana osećaju prekomernu pospanost ili im nedostaje motivacija za obavljanje svakodnevnih aktivnosti mogu biti u većem riziku od razvoja sindroma pred-demencije, pokazala je nova studija objavljena u časopisu Neurology.
Kako su istraživači došli do ovih podataka?
Studija je obuhvatila 445 odraslih osoba prosečne starosti od 76 godina, koje nisu imale prethodnu dijagnozu demencije. Na početku istraživanja, učesnici su popunjavali detaljne upitnike o navikama spavanja, uključujući probleme sa uspavljivanjem, buđenjem tokom noći, osećajem prekomerne toplote ili hladnoće i korišćenjem lekova za spavanje. Pored toga, analizirani su i podaci o njihovoj dnevnoj pospanosti i stepenu motivacije za obavljanje svakodnevnih zadataka.
Nakon perioda praćenja od skoro tri godine, istraživači su identifikovali 42 osobe sa motornim kognitivnim rizikom – stanjem koje uključuje usporenu brzinu hodanja i blage probleme sa pamćenjem, koji često prethode demenciji. Još 36 učesnika razvilo je isti sindrom tokom istraživanja.
Povezanost između spavanja i kognitivnog zdravlja
Rezultati studije pokazali su da su osobe koje su imale prekomernu dnevnu pospanost i gubitak entuzijazma za aktivnosti imale više od tri puta veću verovatnoću da razviju motornu kognitivnu disfunkciju, u poređenju sa osobama koje nisu imale probleme sa spavanjem.
- Naša studija ukazuje na značaj kvalitetnog sna. Problemi sa spavanjem koji narušavaju budnost tokom dana mogu igrati ključnu ulogu u razvoju kasnijih kognitivnih problema, rekla je dr Viktoar Leroa, glavna autorka istraživanja sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn u Njujorku.
Iako studija nije dokazala direktnu uzročnu vezu između dnevne pospanosti i demencije, istraživači sugerišu da poremećaji spavanja mogu igrati značajnu ulogu u razvoju ovog neurodegenerativnog oboljenja.
Šta je demencija?
Demencija je termin koji opisuje niz oboljenja mozga koja utiču na sposobnost razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog funkcionisanja. Česti simptomi uključuju emotivne probleme, poteškoće u govoru i pad motivacije.
Zašto je san ključan za zdravlje mozga?
Stručnjaci ističu da je kvalitetan san od vitalnog značaja za zdravlje mozga, jer omogućava telu da obnovi mnoge biološke funkcije.
- Loš san može biti povezan sa nizom zdravstvenih problema, uključujući srčane bolesti, depresiju, gojaznost i moždani udar. Mozak tokom sna uklanja otpadne materije koje nastaju tokom dana i obnavlja neurotransmitere, objašnjava dr Glen Fini, neurolog sa Geisinger College of Health Sciences.
Pored toga, dr Mari-Pjer Sent-Onž sa Medicinskog centra Univerziteta Kolumbija savetuje da se obrate pažnja na faktore koji mogu narušiti kvalitet sna, poput prekomerne buke, svetlosti ili neadekvatne temperature u sobi.
Kako poboljšati kvalitet sna?
- Održavanje redovnog ritma spavanja
- Izbegavanje kofeina i teških obroka pre odlaska na spavanje
- Osiguravanje tamnog i mirnog okruženja za spavanje
- Redovna fizička aktivnost tokom dana
Ova saznanja dodatno potvrđuju značaj sna za očuvanje kognitivnog zdravlja, posebno kod starijih osoba. Stručnjaci preporučuju da svi koji imaju probleme sa dnevnom pospanošću potraže medicinski savet kako bi smanjili potencijalni rizik od razvoja demencije u kasnijim godinama.
