Devet meseci borbe od tragedije u Novom Sadu do nasilja na ulicama Srbije
U protekla tri dana u više gradova Srbije zabeležene su scene koje jasno ukazuju na dvostruke standarde policijskog postupanja. Dok su pristalice Srpske napredne stranke, naoružane motkama, letvama, metalnim šipkama i pirotehnikom, slobodno prolazile kroz policijske kordone, građani i studenti suočavali su se sa suzavcem, pendrecima i hapšenjima.
Na Novom Beogradu, tokom protesta ispred sedišta SNS-a, policija je upotrebila suzavac iz neposredne blizine, a zatim krenula u fizičke napade na okupljene. Na snimcima se vidi kako uniformisani policajci obaraju demonstrante na asfalt i udaraju ih pendrecima, dok pored njih prolaze muškarci sa drvenim palicama i pirotehnikom — neometani i bez legitimisanja.
Slične scene viđene su i u centru Novog Sada. Dok su pojedini demonstranti pokušavali da zaštite okupljene od napada, policija je silom potiskivala građane i novinare uza zidove zgrada. Kamere lokalnih medija zabeležile su trenutak kada grupa muškaraca sa letvama i šipkama prolazi kroz policijski kordon i odlazi u nepoznatom pravcu, bez reakcije službenih lica.
U Valjevu su noćas dvojica mladića oborena na zemlju i udarana pendrecima, dok su okupljeni iz mase pozivali policiju da prestane. U Vrbasu su maskirani muškarci, identifikovani na društvenim mrežama kao pristalice SNS-a, napali učesnike protesta drvenim daskama i motkama. Policija je pritom stajala između napadača i građana, praktično ih štiteći od reakcije okupljenih.
Uprkos brojnim video-zapisima koji pokazuju suprotno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su „demonstranti ti koji nose motke i napadaju ljude“. Međutim, snimci sa protesta pokazuju da su upravo grupe bliske vlasti dolazile opremljene hladnim oružjem i pirotehnikom, dok policija protiv njih nije reagovala.
U svim dokumentovanim slučajevima scenario je bio isti: pristalice SNS-a ulaze u protestne zone sa oružjem u rukama, prolaze pored policije bez zadržavanja, dok se sila primenjuje isključivo nad građanima, studentima i novinarima.
Lavina protesta širom Srbije pokrenuta je kada je pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu usmrtio šesnaestoro ljudi. Od tada studenti i građani uporno zahtevaju istinu i pravdu, a prvi i najvažniji zahtev studenata ostaje — objava celokupne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice, koja je i dalje nedostupna javnosti.
Devet meseci kasnije, taj zahtev, kao ni ostali studentski zahtevi, nije ispunjen. Umesto odgovora institucija, građani su suočeni sa eskalacijom nasilja na ulicama: kordoni policije, suzavac i pendreci, dok oni koji napadaju motkama i pirotehnikom prolaze neometano.
Policija, plaćena iz džepova svih građana, prema dostupnim snimcima i izjavama očevidaca, sve češće deluje kao privatno obezbeđenje vladajuće partije. Studenti, građani i novinari proglašeni su za neprijatelje i za rušenje države, dok zaštita nasilnika postaje pravilo, a ne izuzetak.
