U subotu je u Beogradu pokrenuta inicijativa „Javna dobra – javno vlasništvo“, a na tribini je predstavljen prvi nacrt Deklaracije o neotuđivosti javnih dobara. Ovaj dokument nastaje kao odgovor na dugogodišnje politike koje su, prema oceni pokretača, dovele do rasprodaje prirodnih i društvenih resursa Srbije u korist privatnog kapitala, uz izostanak političke volje da se takva praksa zaustavi.
Inicijativa okuplja aktivistkinje i aktiviste, organizacije i pojedince koji su učestvovali u različitim borbama za očuvanje javnih dobara, od otpora komercijalizaciji obrazovanja i izgradnji mini hidroelektrana, do odbrane javnih preduzeća, apoteka, reka i javnih prostora.
Kako je najavljeno, sledeći korak biće pokretanje široke javne rasprave sa svim zainteresovanim akterima, sa ciljem da se tekst Deklaracije dodatno unapredi i usaglasi pre njenog konačnog usvajanja.
Pokretači ističu da je trenutak za ovakvu inicijativu upravo sada, u periodu izraženih društvenih promena i rastućeg građanskog angažmana.
Šta predviđa Deklaracija
Deklaracija o neotuđivosti javnih dobara polazi od stava da su javna dobra temelj društvenog razvoja i da moraju ostati dostupna svima. U njih se ubrajaju prirodni ekosistemi, voda, šume, mineralni i energetski resursi, ali i javni zdravstveni i obrazovni sistem, kultura, infrastruktura i komunalne usluge.
Ključni zahtevi Deklaracije uključuju: da javna dobra budu u javnom vlasništvu uz demokratsku kontrolu, da se privatizacija, koncesije i javno-privatna partnerstva zabrane Ustavom, da se sva već otuđena javna dobra vrate u javno vlasništvo, da se resursi koriste održivo, uz ekološku i društvenu odgovornost.
Poseban akcenat stavlja se na učešće građana u donošenju odluka, uz obavezu države da štiti dugoročni javni interes.
Na tribini su govorili doc. dr Radivoje Jovović, pokrajinski poslanik, Melanija Lojpur iz političke platforme Solidarnost i Iskra Krstić iz organizacije Polekol.
Jovović je istakao da bez zaštićenih javnih dobara nema ni aktivnog građanstva, a bez njega ni demokratije, naglašavajući da ovo pitanje prevazilazi ideološke podele i predstavlja civilizacijsku osnovu svakog društva.
Lojpur je poručila da je ustavna zaštita javnih dobara jedino trajno rešenje, dodajući da su građani dužni da aktivno učestvuju u kontroli javnih resursa. „Te probleme neće rešavati niko osim nas“, naglasila je.
Krstić je ocenila da je inicijativa odgovor na dugogodišnje razdvajanje građana i javnih tema, ističući da je cilj Deklaracije da ponovo definiše šta su javna dobra i zašto ne smeju biti prepuštena tržištu. „Eksploatacija traje kratko, a posledice ostaju zauvek“, upozorila je.
Pokretači inicijative pozivaju sve zainteresovane građane, organizacije i stručnjake da se uključe u dalju razradu Deklaracije, sa ciljem da javna dobra u Srbiji trajno ostanu u službi svih građana.
