Incident pre dva dana u Novom Sadu nije smeo da se desi. Ne zbog Dijane, na kojoj je trebalo da bude sav fokus. Ne zbog činjenice da je neko stavio u prvi red klince, devojčice, studente. Ne zbog toga što ako se već desilo napeto stanje i što ako nema dovoljno ljudi pozoveš ljude da se povuku dok ih nema dovoljno da niko ne bude povređen.
U Novom Sadu nije bilo dovoljno ljudi pre dva dana da tu nepravdu spreče. Mi smo bili u Beogradu. Tamo su nas i zatekle nemile scene. Žurili smo nazad autom u strahu šta ćemo ovde zateći. Nisu odrasli dobili najviše batina sinoć. Klinci su, devojke su. Među njima maloletno dete sa razbijenom rukom reprezentativka, student genijalac, žena s detetom, stariji ljudi. Žena s detetom čak nije bila ni deo protesta. U Beogradu nije bilo dovoljno ljudi. U Novom Sadu isto.
Da je pre dve večeri u Novom Sadu bio deseti deo ljudi sa prvog novembra ono se ne bi desilo. Ali nije. Aktivisti, novinari, mi se već svi poznajemo. Kako i ne bismo kad dođeš na protest i par stotina ljudi koje stalno viđaš je tu. Da li je ogroman broj ljudi protiv ovog režima? Jeste. Gde su? Čekaju da neko drugi ovo reši. Koliko će situacija poput te biti dovoljno da izađe gomila ljudi i ovo dovede do kraja? Koliko će razbijenih ruku i glava naših malih genijalaca biti dovoljno da kažemo idemo i ne vraćamo se dok ovo ne rešimo?
Ja nisam od onih, koji iz čista mira vređaju bilo koga.Trudim se da moji stavovi i ponašanja budu utemeljeni na činjenicama i objektivnosti. Razumeti postupanje policije i žandarmerije sinoć nije moguće, jer oni imaju proceduru po kojoj postupaju. Čupanje devojčica za kosu, udaranje iz čista mira deteta koji stoji štitom u glavu, udaranje dece, žena, starih ljudi, nasilje nad novinarima jer te snimaju dok ne postupaš po proceduri. Sve ovo zajedno pre svega je sramno, pa zatim i protivzakonito.
Ali, ako već znamo šta se dešava, ako već znamo šta će biti, mene samo zanima sledeće zašto su deca bila u prvom redu, zašto devojke, gde su bili odrasli? Molim vas, ljudi, moramo da se pregrupišemo, ne zanimaju me slike, ne zanimaju me članci, iako sam u medijima. Ne zanimaju me politički poeni. Što se mene tiče ja bih najradije da nikad više krv ne vidim, ne snimim, ni kordone, ni nasilje, da mogu da pišem o knjigama i filmovima. Ovo sinoć nije smelo da se desi.
Ako nemamo dovoljno ljudi za koordinisanu akciju prvo zaštitimo najugroženije pa onda idemo u istu, nema dece na protestu ili su duboko u masi, nema ih u prvom redu, niti devojčica ili istu ne radimo jer je najbitnija bezbednost ljudi, koji su tu. Ne rasipamo energiju na besmislene situacije ako shvatimo da u tom trenutku nemamo dovoljno ljudi. To je ujedno i molba za sve buduće situacije jer promene u strukturi policije, žandarmerije i slično donose još ozbiljniju represiju. Oni idu na to da ozbiljno povrede ljude a ne da ih zaštite i sprovode zakon. Naše je da budemo pametniji.
