Ikonične slike rektora sa balkona i poruke koje su odjeknule širom Srbije obeležile su kraj marta i otvorile nova politička pitanja. U kolumni koja analizira reakcije vlasti, optužbe i atmosferu u društvu, autorka secira događaje koji su usledili nakon protesta.
Naša sugrađanka Nadežda Milenković u Peščaniku piše:
Kao da mart nije već bremenit datumima za pamćenje nego je 31. morao i rektor da se ubeleži u istoriju. Slika koja vredi više od hiljadu reči predsednika Srbije (rektor na balkonu sa desnom šakom na srcu i rektor na balkonu sa uzdignutom pesnicom) i reči koje vrede više od hiljadu slika predsednika Srbije (da se vlast ne boji kriminala, već obrazovanja, a da Univerzitet ne stoji uspravno zato što ima zidove, već zato što ima ljude) postale su ikonični simbol protesta.
Predsednik Srbije, koji lažno predstavlja rezultate lokalnih izbora (jer da biste nekoga pobedili sa deset nula, taj neko treba da ne postigne ništa, a postignuto je da SNS bez privezaka ostane u manjini) nesportski je istrčao na teren denunciranja i direktnim insinuacijama optužio rektora za ubistvo studentkinje čije je telo pronađeno na trotoaru ispred Rektorata. „Nije legitimno i legalno da ne posvetite pažnju ubistvu jedne devojke“, rekao je. Kako je zaključio da rektor nije posvetio pažnju je lakše objašnjivo od toga kako je zaključio da se radi o ubistvu? Onako kako je znao ubice „pevačice iz Borče“, mladića u „Pandi“ ili Olivera Ivanovića koje nikada nije imenovao iako je obećao? Ispada da u svojoj karijeri jedino nije bio informisan o ubistvu Ivana Stambolića mada je tada bio ministar informisanja.
Dokaz da se radi o ubistvu koji nam je vrli pravnik ponudio je poruka koju je studentkinja poslala roditeljima navodno osamnaest minuta pre smrti. Nije objasnio kako zna vreme smrti u minut i zašto ne zna da SMS često kasni, ali je psihijatrijski forenzičar u njemu zaključio da „ništa nije nagoveštavalo da bi učinila nešto protiv sebe, ona je na to bila naterana“. Pa će sad velikodušno pustiti svoje istražne organe da utvrde i ko ju je naterao, kao da on već ne zna.
O istom trošku, jer beg nije cicija, najavio je i skoro hapšenje jednog profesora Fakulteta političkih nauka zato što je navodno davao desetke onima koji idu na proteste, a šestice onima koji ne idu. „Verujem da će takvi“ (dakle ima ih više?) „biti uhapšeni jer posedujemo tonske zapise“, rekao je, što je ipak blaža prognoza od one koju je izrekao ministar informisanja – da policija ima pravo da bije i ubija.
Ne znamo da li će predsedničkih izbora uopšte i biti, jer zašto se sa ovom skupštinskom većinom predsednik ne bi birao u Skupštini, niti ko će biti kandidat vlasti jer se i Tadić kandidovao po treći put, a tek ne znamo da li će rektor biti jedini protivkandidat jer opozicione stranke uvek mogu da izdvoje svoje mišljenje kao što već rade. Znamo samo da je posle 31. izgleda osvanuo 32. mart.
Sad još samo fali da rektoru, a izlazeći u susret mađarskom premijeru pred izbore, pripišu i ovo navodno, a pre nekoliko dana i najavljeno postavljanje eksplozivnih naprava na gasovodu. I da, zbog otvorenog poziva ovog predsednika Srbije, sad neki novi Srbi, umesto sa Kosova, dođu iz Pionirskog parka i počnu da skandiraju „Uhapsite rektora!“ kao nekada „Uhapsite Vlasija!“.
