„Studenti pobeđuju“ nije nova parola, nego nova politička činjenica koja menja odnose snaga u društvu i premešta centar otpora iz institucija u generaciju koja tek ulazi u politiku, ali već diktira njen ritam, piše za Peščanik, Nadežda Milenković.
„Studenti pobeđuju“ nije novo „Gotov je“. „Studenti pobeđuju“ je novo „Smrt fašizmu – sloboda narodu“.
Studente smo delegirali da urade ono što niko pre njih nije uspeo, da ovaj okupatorski režim skinu sa napajanja. I oni to rade. Možemo da imamo primedbe na strategije i taktike ratovanja, ali teško da možemo imati zamerke na rezultate. Procenti podrške se neumoljivo premeštaju na njihovu stranu a to je ono što želimo, zar ne?
Studenti uspešno razoružavaju neprijatelja i preotimaju mu teritorije kojima je ranije suvereno vladao – selo, grad, EU, crkva, Kosovo, sve je to studentski pokret pokrio iako mu je od samog početka zamerano političko neiskustvo. Pa znate šta, Zelenski četiri godine uspešno odoleva Putinu mada je na vlast došao kao potpuni politički laik, glumac poznat po satiričnoj komediji Sluga naroda, kako je posle nazvao i svoju stranku. Ukrajinci su mu dali poverenje iako im je Rusija tada već otcepila Krim, a uskoro započela i „trodnevnu specijalnu operaciju“ (koju je Informer naslovio sa „Ukrajina napala Rusiju“).
Na isti način i ove naše političke novajlije sateruju neprijatelja ne na rezervni položaj nego na – bezrezervni položaj. Vojni bivak u Pionirskom kampu, opasan četvorostrukim kordonom policije, u kojem je predsednica Skupštine glumila glavnokomandujućeg u odsustvu glavnokomandujućeg, zaista nije reprezentativan čak ni za stripove, kamoli za istorijske čitanke. Naročito kad se uporedi sa istovremenim istorijskim skupom na Slaviji koji su direktor policije, direktor države i direktor Informera uporno smanjivali na tridesetak hiljada okupljenih iako su ih snimci sa dronova demantovali. Ne bi bilo čudo ni da policija i Informer objave da je na skupu izbila tuča između jednog čoveka, niti da predsednik Srbije objavi kako su izbori već održani.
Pa ipak, pred neumoljivom faktografijom prvi je poklekao predsednik Srbije koji je rekao da na kraju krajeva brojnost i nije toliko važna već da je bitan sadržaj skupa. Iako je time hteo da svoju publiku pripremi na malobrojnost najavljenih SNS skupova, istovremeno i omalovaži značaj govora na Slaviji, dotakao se važne teme – sadržaja.
Neću da pitam za sadržaj bureta jer smo to svi već videli, ali stvarno, šta je sadržaj kampa u Pionirskom parku – ima li tu oružja, ima li tu zdrave pameti? I šta je, na primer, sadržaj onih silnih briselskih, ohridskih i inih sporazuma, a šta međudržavnog sporazuma sa Kinom? Ili – šta je sadržaj posete Kini u koju je morao da povede kulturno-umetničko društvo da bi igralo kolo na kineskom zidu (o čemu je Informer egzaltirano izvestio) jer kineski prijatelji nisu hteli da mu prirede slet kao nekada Titu (kao što ni arapski prijatelji onomad nisu hteli da ga dočekaju na aerodromu pa je morao da izvede sopstvenu svitu da odglumi odbor za doček)?
Zanimao bi nas naravno i sadržaj optužnice koja će po svemu sudeći morati da dođe iz inostranstva jer se ovde policija i tužilaštvo vode kao nestali, a smenjen je i glavni čovek za obradu Sky prepiski. Ali, sadržaj obično ide na kraju knjige, a ova se uveliko ispisuje.
