Juče, nešto pre 11 časova, redakciju je kontaktiralo nekoliko roditelja iz Nove Pazove sa informacijom da su na objektu Osnovne škole „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“ osvanuli uznemirujući grafiti sa porukama: „Nije Kole otišao daleko, kad se vrati nastradaće neko“ i „J***će vas Kosta 1312“.
Nedugo zatim, slični grafiti primećeni su i u centru Nove Pazove, kod trgovinske radnje Medius.
S obzirom na to da se u javnosti ime odnosno nadimak „Kole“ povezuje sa maloletnim K. K, koji je izvršio masovno ubistvo u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ove poruke izazvale su veliku uznemirenost među roditeljima, učenicima i građanima, kako su nam naveli roditelji.
O tome šta se zapravo dogodilo, kakve su reakcije roditelja i koje su dalje mere preduzete, razgovarali smo sa predsednicom Saveta roditelja Helenom Kotorčević, kao i sa direktorom škole Gojkom Vujačićem iz OŠ „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“.
Predsednica Saveta roditelja Helena Kotorčević za naš portal navela je da su roditelji reagovali zbog načina na koji su grafiti doživljeni među građanima i zbog zabrinutosti koja se tokom dana širila među roditeljima učenika.
„Kao predsednik Saveta roditelja OŠ ‘Rastko Nemanjić – Sveti Sava’ u Novoj Pazovi, želim da pojasnim zbog čega su roditelji uznemireni i zbog čega je tokom jučerašnjeg dana došlo do velikog broja poruka, pitanja i reakcija među roditeljima.
Juče ujutru su na školskom objektu osvanuli uznemirujući grafiti sa porukama koje je veliki broj roditelja povezao sa tragedijom u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’, posebno jer se u grafitima pominje ‘Kole’, a poruke su napisane direktno na zidu škole.
Oko 11:30 časova lično sam videla direktora škole i policijskog službenika u uniformi kod grafita. Nakon toga sam otišla u policijsku stanicu u Novoj Pazovi kako bih podnela prijavu, ali mi je rečeno da nemaju pečat za zavođenje prijave, pa sam upućena u Staru Pazovu, gde sam prijavu i predala.
Dok sam bila u postupku prijave, roditelji iz grupe Saveta roditelja šalju fotografije da su grafiti već prekrečeni. Prema svemu što znamo, grafiti su najverovatnije ispisani tokom noći, a škola je prvo zvanično saopštenje roditeljima poslala tek oko 15 časova.
U tom prvom saopštenju škola navodi da je uočen ‘neprimeren grafit uznemirujuće sadržine’, da je slučaj prijavljen policiji, da je izvršen uviđaj i da je o svemu obavešteno nadležno tužilaštvo. Takođe se navodi da škola preduzima mere bezbednosti i moli roditelje da ne šire neproverene informacije.
U 14:31 časova jedna majka u grupi Saveta roditelja postavlja pitanje da li postoji zvanično saopštenje škole. U tom trenutku odgovor je bio — ne.
Oko 15:10 časova me direktor lično poziva telefonom da mi kaže da je saopštenje poslato roditeljima i da obavestim članove Saveta roditelja. Tokom razgovora mi je dodatno objašnjeno šta znači broj ‘1312’ koji se pojavljuje na grafitima i rečeno mi je da su grafiti već dva puta prekrečavani.
U međuvremenu, među roditeljima se pojavljuju različite informacije i pretpostavke o tome na koga se grafiti odnose. Jedna od poruka koja je kružila po grupama bila je da se radi o lokalnom navijaču iz Inđije. Proverila sam tu informaciju sa ljudima iz Inđije i dobila odgovor da je osoba čije se ime pominje privođena pre više godina i da ne veruju da grafiti u Novoj Pazovi imaju veze sa njim.
Sa druge strane, veliki broj roditelja je ove poruke doživeo kao asocijaciju na Kostu Kecmanovića i tragediju u ‘Ribnikaru’, upravo zbog konteksta u kom su ispisane, na školi i u neposrednoj blizini mesta gde se svakodnevno kreću deca.
Nakon toga stiže i drugo saopštenje škole u kom se navodi da, prema internoj školskoj istrazi i razgovorima sa učenicima, grafiti nemaju veze sa ‘Ribnikarom’.
Roditelji zato postavljaju logično pitanje, ako je već utvrđeno da grafiti nemaju veze sa ‘Ribnikarom’, na osnovu čega je to utvrđeno i da li to znači da je poznato ko je grafite pisao i šta je bila namera autora, s obzirom da se istovremeno navodi da policija tek treba da utvrdi počinioca.
Važno je naglasiti da Savet roditelja nije pozivao na paniku niti na obustavu nastave. Pokrenuta je anketa kako bi se videlo raspoloženje roditelja. U trenutku izjašnjavanja glasalo je 14 roditelja — 12 je bilo za to da deca sutra ne idu u školu, a 2 da idu. Međutim, veliki broj roditelja nije ni video anketu ili je čekao stavove svojih odeljenja, zbog čega Savet roditelja nije imao osnov da iznese jedinstven stav kao stav većine roditelja škole.
Zbog toga je doneta odluka da svaki roditelj samostalno odluči da li će poslati dete u školu.
Ono što roditelji očekuju jeste brza i transparentna reakcija nadležnih institucija, jasne informacije i utvrđivanje odgovornosti, jer su ovakve poruke, bez obzira na to na koga se odnose, uznemirujuće kada se pojave na školi i u neposrednoj blizini dece“, navela je Kotorčević.
Direktora škole kontaktirali smo sa ciljem da nam odgovori zbog čega su roditelji koji su nas ranije kontaktirali posumnjali da škola želi da zataška ovaj događaj, kao i zbog čega su, kako navode, pojedini roditelji čak doživeli utisak da uprava škole misli da oni smatraju da je škola kriva za ceo slučaj, što, kako ističu, smatraju potpuno apsurdnim.
Zbog čega je, prema mišljenju dela roditelja, pokušano da se čitav slučaj u početku zataška i zbog čega se škola zvanično oglasila tek nakon što su roditelji postali uznemireni?
„Škola ni u jednom trenutku nije pokušala da zataška ovaj slučaj. Naprotiv, odmah po saznanju o uznemirujućem grafitu izašao sam na lice mesta i slučaj je bez odlaganja prijavljen policiji. Policijski službenici su odmah došli u školu, izvršili uviđaj, fotografisali grafit, uzeli izjave i preuzeli snimke sa video-nadzora, nakon čega je školi naloženo da se grafit ukloni.
U trenutku dok su policija i škola još uvek postupale po ovom slučaju, fotografije su već dospele u javnost i pojavile se u medijima, bez prethodnog obraćanja školi za proveru informacija. Zbog toga su se u javnosti pojavile nepotpune i jednostrane informacije.
Smatrao sam da je u takvoj situaciji odgovorno da se najpre završi sve što je neophodno u saradnji sa policijom, a tek potom da se zvanično obratim javnosti. Naš prioritet u tom trenutku nije bio medijski nastup, već bezbednost učenika i saradnja sa nadležnim organima.“
Na pitanje iz kog razloga je zvanično saopštenje škole objavljeno sa višečasovnim zakašnjenjem, nakon što su informacije već počele da se šire među građanima i roditeljima, direktor odgovara:
„Dok je policija još uvek bila na terenu, prolaznici su fotografisali i grafit i policijske službenike, a kasnije i uklanjanje grafita, nakon čega su te fotografije veoma brzo dospele u medije i na društvene mreže, bez prethodne provere informacija sa školom. To je dovelo do toga da su se nezvanične informacije među roditeljima i građanima proširile pre zvaničnog obraćanja škole.
Čim su završene hitne aktivnosti sa policijom, škola je izdala zvanično saopštenje, objavila ga na školskom sajtu i prosledila svim učiteljima, odeljenjskim starešinama i predsedniku Saveta roditelja, kako bi informacija što brže stigla do svih roditelja.
Treba imati u vidu i da se sve dešavalo u periodu smene nastavnika, deo zaposlenih je u tom trenutku već završavao radni dan, dok su drugi bili na časovima, pa informacija nije u istom trenutku stigla do svih roditeljskih grupa. Nažalost, u međuvremenu su se nezvanične informacije već uveliko širile putem društvenih mreža i Viber grupa, što je dodatno doprinelo uznemirenosti roditelja.“
Na pitanje zbog čega se u saopštenju navodi da pojedini mediji „šire paniku i dezinformacije“, kada je u interesu javnosti, a posebno roditelja učenika, da budu informisani o događajima koji se odnose na prostor ispred škole?
„Škola ni u jednom trenutku nije osporila pravo javnosti i roditelja da budu informisani o događajima koji se odnose na bezbednost učenika.
Kada smo u saopštenju naveli da su se u javnosti pojavile dezinformacije i sadržaji koji izazivaju paniku, mislili smo pre svega na objave u kojima su plasirane nepotpune ili neproverene informacije, bez prethodnog kontaktiranja škole kao institucije koja je od samog početka postupala po ovom slučaju u saradnji sa policijom.
U pojedinim objavama stvoren je utisak da škola nije reagovala ili da je pokušala da prikrije slučaj, iako je škola odmah prijavila događaj policiji, omogućila uviđaj, predala snimke sa video-nadzora i postupala po nalozima nadležnih organa. Takođe, u delu objava su iznošene interpretacije i povezivanja sa drugim tragičnim događajima, što je dodatno uznemirilo roditelje i učenike, iako za takve tvrdnje u tom trenutku nije bilo zvaničnih potvrda.
Ne želimo da ulazimo u polemiku sa bilo kojim medijem, niti da bilo koga prozivamo poimenično. Naš stav je da u ovakvim situacijama svi — i institucije i mediji — treba da postupaju odgovorno, uz proveru informacija i sa svešću da je reč o deci, roditeljima i osetljivoj bezbednosnoj temi.“
Na pitanje zbog čega su zvanične izjave davane mediju čiji sajt sadrži samo osnovne podatke o vlasniku, bez jasno navedenih imena novinara, što je, prema rečima roditelja, izazvalo dodatnu zabrinutost i pitanja o transparentnosti informisanja, direktor kaže:
„Škola nije pravila selekciju medija niti je favorizovala bilo koju redakciju. Naprotiv, nakon što su se informacije o događaju pojavile u javnosti, bili smo spremni da damo izjavu svakom mediju koji nam se obratio sa ciljem da se javnosti pruže tačne i proverene informacije. Prvi medij koji je direktno kontaktirao školu i zatražio moju izjavu dobio je mogućnost da tu izjavu i dobije. Isto tako, i svi drugi mediji koji su me kasnije kontaktirali, uključujući i vašu redakciju, dobili su priliku da čuju stav škole i postave pitanja. U datom trenutku prioritet škole nije bio da procenjuje uređivačku strukturu ili vlasničke podatke medija, već da budemo dostupni za komunikaciju i da sprečimo širenje neproverenih informacija. Smatram da je u interesu javnosti da škola bude otvorena za saradnju sa svim medijima koji traže zvanične informacije. Škola nije izbegavala komunikaciju ni sa jednim medijem koji se zvanično obratio.“
Činjenica je da je grafit osvanuo na zidovima školskog objekta i da su, kako nam je naveo jedan od roditelja, i deca pomislila da se radi o K. K, kao i da je neophodno da javnost o ovakvim događajima bude pravovremeno obaveštena. Takođe, činjenica je da je među roditeljima već pre prvih medijskih objava vladala izražena zabrinutost i osećaj uznemirenosti, kao i da je policija izašla na teren u trenutku kada se ta zabrinutost već uveliko proširila.
Istovremeno, ostaje činjenica da se komunikacija i davanje izjava u ovakvim situacijama usmeravaju ka različitim medijima, uključujući i one koji se često označavaju kao provladini, dok se pojedini mediji koji izveštavaju u javnom interesu u saopštenjima karakterišu kao „širitelji dezinformacija“ i „izazivači panike“.
Ono što u ovakvim situacijama ostaje kao jedini nesporan prioritet jeste zaštita dece i njihova bezbednost, koja mora biti iznad svake komunikacione, medijske ili institucionalne dinamike. Upravo to je, prema svemu navedenom, trebalo da bude i ostane centralna tačka celog postupanja.
