Sutra od 10 časova zaseda Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, a među pet tačaka dnevnog reda posebno se izdvaja predlog izmena i dopuna prostornog plana za „Frušku goru“. Dok vlast najavljuje razvojne projekte, deo javnosti upozorava da bi „pluća Vojvodine“ mogla platiti cenu investicionih ambicija.
Jedna od ključnih tačaka predstojeće sednice Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine biće izmene i dopune prostornog plana za područje posebne namene „Fruška gora“. Upravo ta tema izaziva najviše pažnje i zabrinutosti dela javnosti.
Uvid u dostupnu dokumentaciju otvara pitanje, koliko će od „pluća Vojvodine“ zaista ostati ukoliko predložene izmene budu usvojene u postojećem obliku. Fruška gora predstavlja jedno od najznačajnijih prirodnih područja u pokrajini, ali i prostor oko kog se već duže vreme lome koplja između zaštite prirode i investicionih planova.
Opština Stara Pazova ima četiri predstavnika u pokrajinskom parlamentu. Dosadašnja praksa pokazuje da se u raspravama najčešće za reč javlja samo jedan. Tim povodom razgovarali smo sa opozicionim odbornikom Milanom Turanjaninom, jednim od predstavnika iz ove opštine, i pitali ga da li planira da pokuša da osvesti pokrajinske poslanike o tome koliko je očuvanje Fruške gore važnije od kratkoročnog profita.
Turanjanin je odgovorio potvrdno, najavljujući da će insistirati na toj temi. Ipak, ostaje da se vidi da li će rasprava zaista otvoriti suštinska pitanja ili će glasanje proteći po ustaljenom modelu. Preostalo troje predstavnika Aleksandra Sokolović(SNS), Milan Beara (SNS) i Jelena Borovac(SPS) do sada su glasali u skladu sa partijskom linijom, identično kao i odbornici vlasti u lokalnom parlamentu.
Pored pitanja Fruške gore, na dnevnom redu sednice nalazi se i nekoliko drugih važnih tačaka. Poslanici će razmatrati odluku o osnivanju Akademije strukovnih studija „Sirmijum“ u Sremska Mitrovica, kao i odluku o osnivanju Akademije strukovnih studija Novi Sad u Novi Sad. Ove inicijative, međutim, po oceni dela javnosti ne predstavljaju isključivo razvojni iskorak, već potencijalnu opasnost po autonomiju obrazovanja, jer otvaraju prostor za jaču institucionalnu kontrolu vlasti nad sistemom visokog obrazovanja i upravljačkim strukturama u akademskim ustanovama.
Na dnevnom redu su i odluke o dodeli sredstava za unapređivanje položaja nacionalnih manjina tj. nacionalnih zajednica, kao i za razvoj multikulturalizma i tolerancije. Takođe će se odlučivati o finansijskoj podršci organima i organizacijama u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina.
Iako je formalno reč o pet tačaka dnevnog reda, jasno je da će najveću pažnju javnosti privući rasprava o Fruškoj gori. Hoće li prevagnuti argumenti zaštite javnog interesa ili politička disciplina, znaće se nakon dana.
