Juče smo bili u Sremskim Karlovcima da sprečimo prisilno iseljavanje jedne porodice.
Ovu porodicu raseljenih lica sa Kosova i Metohije- dve sestre sa troje dece, opština Sremski Karlovci nasilno pokušava da za jedan dan iseli.
Opština je vlasnik placa, na kojoj je kuća za koju je podnet zahtev za legalizaciju. Sestre su pokušavale da plac otkupe godinama. Niko iz opštine ne želi da im to proda.
Nije problem u činjenici da plac pripada opštini. Problem je u tome da mimo svake procedure, bez papira, za jedan dan, upotrebom sile se ruši sve u dvorištu. Kažu da sređuju put i neće rušiti kuću. Međutim,dan ranije su im skinuli vrata pa je policija opet vratila vrata na mesto.
Sestre inače na tom mestu žive već 33 godine. Policija je juče odbila da učestvuje u nasilnom iseljenju, jer nema osnova za postupanje i otišla.
Ono što je mene juče zateklo nije to što se mimo zakona sve ruši i za jedan dan bez odgovarajuće procedure i papira čisti prostor. Nije to postupanje mimo zakona i procedure ništa novo za ovu vlast. Problem je u činjenici da se ne dozvoljava ljudima da odnesu ni svoje osnovne stvari. Problem je neljudskost.
Problem je činjenica da me niko nije pripremio na ono što sam juče zatekla na terenu.
Prve komšije oko njihove skromne kuće u kojoj žive u vrlo lošim uslovima imaju kuće od po dva tri sprata, ogromne, preskupe. Za te ljude je ništa da pomognu prvom komšiji, ili bilo kome. Nikakav trošak.
Ova porodica Goranaca je tu trideset i tri godine. Pametni su i vredni. Kažu mi da ih komšije nazivaju „Šiptarima“. I da jesu Albanci, kao što nisu, velika je sramota za jedne Karlovce ono što se juče desilo.
Prve komšije su se sve vreme došaptavale sa inspektorima dok se ljudima ruši sve što imaju. Kuću nisu srušili jer je advokatica oštećenih u ovom slučaju podnela zahtev za privremenu meru u Sudu.
Ovi ljudi su virili iz svojih skupih kuća, dok čekaju da im komšije nasilno rasele, iako znaju da su izbeglice iz rata.
Ono što me je zapravo najviše zateklo i porazilo na ljudskom nivou je dolazak komšinice iz kuće pored.
Naime, gospođa je citiram “ došla da zamoli da joj radnici JKP Belilo ne sruše slučajno zid koji je podigla da ne gleda prve komšije“. Ljudi, koji su stajali oko mene su zurili u neverici.
Nije problem loša vlast, mi smo na ove navikli posle trideset godina,sa njima znamo kako ćemo. Problem su loši ljudi. Ove dve Goranke, izbeglice sa Kosova i Metohije će se odseliti, ne žele tu da ostanu.
Ono što će ostati je sramota Sremskih Karlovaca kao mesta gde žive komšije koje dižu zid da ne gledaju siromašne komšije druge nacionalnosti u sred multinacionalne Vojvodine.
