Termoelektrane u Srbiji pet puta premašile dozvoljene emisije sumpor-dioksida

Termoelektrane na ugalj u Srbiji tokom 2025. godine emitovale su više od pet puta veću količinu sumpor-dioksida od zakonom dozvoljene, dok su emisije praškastih materija prvi put od 2018. godine premašile propisane granice, se navodi u najnovijem izveštaju organizacije Bankwatch pod nazivom „Uskladiti ili zatvoriti“.

Prema podacima iz izveštaja, 14 blokova termoelektrana obuhvaćenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija zagađujućih materija (NERP) emitovalo je ukupno 177.756 tona sumpor-dioksida, dok je dozvoljena granica za 2025. godinu iznosila 34.898 tona.

Iako su emisije manje nego 2024. godine, kada je zabeleženo 205.925 tona sumpor-dioksida, autori izveštaja upozoravaju da Srbija i dalje značajno krši propise i da nivo zagađenja ostaje ozbiljna pretnja po zdravlje stanovništva.

Najveći pojedinačni zagađivač bila je termoelektrana Nikola Tesla B, koja je emitovala 77.470 tona sumpor-dioksida, čak 5,7 puta više od dozvoljene vrednosti. Ova elektrana je, prema navodima Bankwatcha, drugi najveći emiter sumpor-dioksida u regionu, odmah iza termoelektrane Ugljevik u Bosni i Hercegovini.

Značajna prekoračenja zabeležena su i u termoelektranama Kostolac A2 i Kostolac B. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je Kostolac B nastavio da emituje visoke količine sumpor-dioksida i nakon puštanja u rad postrojenja za odsumporavanje, koje je koštalo više od 200 miliona evra.

Izveštaj ukazuje da je Srbija tokom prošle godine prvi put od stupanja na snagu evropske Direktive o velikim ložištima 2018. godine prekoračila dozvoljene granice za sve tri ključne zagađujuće materije-sumpor-dioksid, azotne okside i praškaste čestice.

Kada je reč o praškastim materijama, Srbija je emitovala 4.132 tone, odnosno 9 odsto više od dozvoljenog nivoa. Najveći emiteri bili su blokovi Nikola Tesla A1–A3 i Toplana Vreoci.

Istovremeno, emisije azotnih oksida porasle su na nivo sličan onom iz 2021. godine i premašile dozvoljene vrednosti za 21 procenat. Najveći emiter u ovoj kategoriji ponovo je bila termoelektrana Nikola Tesla B.

Bankwatch ocenjuje da je profit Elektroprivrede Srbije tokom prošle godine delom posledica činjenice da kompanija ne snosi pune troškove zagađenja koje proizvodi. U izveštaju se navodi da EPS ne plaća cenu emisija ugljenika, kao ni pune troškove negativnih posledica po životnu sredinu i zdravlje građana.

Organizacija podseća da su termoelektrane Morava i Kolubara A nastavile sa radom iako je njihovo gašenje bilo planirano za kraj 2023. godine. Takođe se navodi da Srbija još nema precizan plan zatvaranja pojedinačnih termoelektrana na ugalj, uprkos obavezama preuzetim kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

Prema važećim strateškim dokumentima, potpuni izlazak iz uglja predviđen je tek između 2046. i 2049. godine, dok Strategija razvoja energetike Srbije ne predviđa jasan datum prestanka korišćenja uglja pre 2050. godine.

Na nivou regiona, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu bile su 6,6 puta veće od dozvoljenih vrednosti. Uprkos višegodišnjim prekoračenjima, nijedna elektroprivreda u regionu do sada nije sankcionisana zbog kršenja propisa.

Bankwatch upozorava da zemlje Zapadnog Balkana hitno moraju da ubrzaju proces napuštanja uglja, povećaju energetsku efikasnost i snažnije ulažu u obnovljive izvore energije kako bi smanjile zagađenje i ispunile međunarodne klimatske obaveze.