Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je danas rezoluciju o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, u kojoj se izražava zabrinutost zbog, kako se navodi, polarizacije političkog života, vladavine prava i nivoa poštovanja javnih sloboda.
Za rezoluciju je glasalo 89 poslanika, 13 je bilo protiv, dok su četiri bila uzdržana.
Dokument, sastavljen od 25 tačaka, poziva vlasti u Srbiji na niz mera koje se odnose na jačanje institucija, transparentnost i zaštitu osnovnih prava.
U rezoluciji se navodi da politički život u Srbiji karakterišu izražene tenzije i visok nivo polarizacije. Posebno se ističe potreba za: rasvetljavanjem okolnosti tragedije u Novom Sadu iz 2024. godine i procesuiranjem odgovornih, obezbeđivanjem proporcionalne upotrebe sile tokom protesta, istragom navoda o nasilju nad demonstrantima i zloupotrebama tokom , zaštitom novinara, civilnog društva i akademske zajednice
Takođe se traži da se istraže navodi o upotrebi „zvučnog oružja“ tokom demonstracija u Beogradu 15. marta 2025. godine, što je pitanje koje je, prema izvestiocima, već predmet razmatranja Evropski sud za ljudska prava.
Izvestioci Viktorija Tiblom i Junus Emre ocenili su da je Srbija prethodnih godina ostvarila određeni napredak u reformi pravosuđa, uključujući ustavne izmene iz 2022. godine koje su imale za cilj veću nezavisnost sudstva.
Međutim, u dokumentu se upozorava da bi kasnije usvojene zakonske izmene mogle negativno uticati na nezavisnost institucija i na istrage u slučajevima korupcije, uključujući i istragu povezanu sa tragedijom u Novom Sadu.
Tokom rasprave izneti su i različiti politički stavovi.
Izvestioci su naveli da su proteste u Srbiji u najvećoj meri predvodili studenti i organizacije civilnog društva, uz zahteve za veću odgovornost vlasti, nove izbore i borbu protiv korupcije.
Takođe je pomenuto da su se tokom 2025. i 2026. godine protesti menjali od masovnih marševa ka simboličnim i regionalnim okupljanjima.
Sa druge strane, predstavnici srpske delegacije izneli su drugačije viđenje uzroka protesta, navodeći da su oni povezani sa političkim i akademskim interesnim sukobima, uključujući rasprave o reformama visokog obrazovanja.
U diskusiji je navedeno i da se Srbija, prema pojedinim poslanicima, sve više udaljava od evropskih integracija i okreće saradnji sa drugim globalnim centrima moći, što je izazvalo dodatne političke polemike u Strazburu.
Usvojena rezolucija nema obavezujući karakter, ali predstavlja političku poruku i preporuku državama članicama Saveta Evrope. Očekuje se da će naredni period biti fokusiran na praćenje preporuka i nastavak dijaloga između institucija u Srbiji i evropskih tela.
