Trifundan između vere i tradicije: hoće li danas vinogradi ili neka „usamljena“ loza u dvorištu oživeti pod makazama domaćina?

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik posvećen vinogradima, radu i narodnim običajima Svetog Trifuna. Ovaj dan, duboko ukorenjen u tradiciji i seoskom kalendaru, vezuje se za početak nove vinogradarske godine, ali i za simboličnu nadu u rod, blagostanje i zajedništvo.

Prema običajima koje neguje Srpska pravoslavna crkva, Sveti Trifun se smatra zaštitnikom vinograda i vrednih ruku koje ih obrađuju. Mnogi domaćini danas izlaze u svoje vinograde kako bi orezali prvi čokot, zalili ga vinom i poželeli dobar rod. Ovaj čin, jednostavan ali snažan u simbolici, često prati okupljanje porodice i prijatelja uz zdravicu i molitvu.

Običaji su različiti od kraja do kraja, u nekim selima Trifundan je bio zavetni dan za zaštitu useva od nepogoda, dok su u vinogradarskim krajevima ljudi verovali da upravo današnji rad određuje uspeh cele godine. 

Uz praznik se vezuju i brojna narodna verovanja o vremenu. Vedro nebo nagoveštava sušniju sezonu, dok kiša ili mraz ulivaju nadu u dobar rod i plodnu godinu.

A sada i pitanje koje se nameće samo od sebe hoće li danas vernici koji imaju vinograde, a ponose se i svojom tradicijom i patriotizmom, zaista izaći među čokote, da li će sa nekom usamnljenom gidžom u dvoriištu započeti orezivanje, ili će običaji ostati više u pričama nego u praksi?