UNS, SINOS i sindikat RTS-a: NATO da odgovara za ubistvo 16 radnika RTS-a

Udruženje novinara Srbije (UNS), Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije i Sindikat novinara Srbije (SINOS) uputili su zajednički poziv da NATO konačno odgovara za ubistvo 16 radnika Radio-televizija Srbije tokom bombardovanja 1999. godine, ocenjujući da je reč o ratnom zločinu za koji do danas niko nije snosio posledice.

Uoči obeležavanja 27 godina od napada na zgradu RTS-a u Beogradu, ove organizacije podsećaju da je u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine stradalo 16 medijskih radnika, dok je više njih povređeno. Ističu da je taj napad predstavljao presedan i opasnu praksu gađanja medijskih kuća u oružanim sukobima.

Pozivajući se na izveštaj Amnesty International iz 2000. godine, UNS, Strukovni sindikat RTS-a i SINOS naglašavaju da su snage NATO-a tokom kampanje počinile ozbiljna kršenja zakona rata, uključujući nezakonito ubijanje civila. U tom dokumentu, napad na RTS posebno je izdvojen i kvalifikovan kao ratni zločin.

Prema navodima izveštaja, u trenutku napada u zgradi je radilo oko 120 civila, tehničara i drugog proizvodnog osoblja. Najmanje 16 ljudi je poginulo, a isto toliko je ranjeno, što dodatno potvrđuje da je meta bila civilni objekat sa prisutnim civilnim osobljem.

Organizacije podsećaju i na izjavu tadašnjeg britanskog premijera Toni Blera, koji je naveo da je RTS bio meta i zbog emitovanja snimaka stradanja civila, što je uticalo na javno mnjenje u zemljama članicama Alijanse.

Takođe se ističe da, prema nalazima Amnesty Internationala, nije bilo konkretnog upozorenja o neposrednom napadu, jer su zvaničnici NATO-a naveli da bi to moglo ugroziti pilote, što je dodatno dovelo u pitanje zakonitost same akcije.

„Krajnje je vreme da nalogodavci i izvršioci ovog zločina budu identifikovani i pozvani na odgovornost“, navodi se u saopštenju, uz poruku da se ne sme dozvoliti da zločini nad medijskim radnicima ostanu nekažnjeni.

U NATO bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine ubijeni su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), reditelj programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

Njihova imena ostaju trajno svedočanstvo o ceni koju su platili medijski radnici u jednom od najkontroverznijih napada na civilne ciljeve tokom rata 1999. godine.