Ambasador Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama, Zlatko Lagumdžija, saopštio je da je konačni tekst rezolucije o Srebrenici usaglašen i da će biti razmatran na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 23. maja.
Iako je tekst rezolucije već ranije bio u velikoj meri usaglašen, poslednjih dana su razmatrani i implementirani amandmani koje je predložila Crna Gora. Crnogorska vlada je predložila dva ključna amandmana: prvi naglašava individualnu krivičnu odgovornost za genocid u Srebrenici, dok drugi potvrđuje nepovredivost Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Nakon dorade, konačni tekst rezolucije jasno ističe individualnu odgovornost bez spominjanja političke ili druge kolektivne odgovornosti, a deo amandmana koji se poziva na „koegzistenciju u oba entiteta Bosne i Hercegovine“ je zamenjen pozivom na „jedinstvo u različitosti“.
Rezoluciju sponzoriše više od 30 zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Tursku. Ključni deo rezolucije uključuje proglašenje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, osudu poricanja genocida, veličanja osuđenih ratnih zločinaca, i poziv na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida.
Udruženja žrtava iz Bosne i Hercegovine izrazila su žaljenje zbog najave mađarskog ministra spoljnih poslova da će Mađarska glasati protiv rezolucije. Ministar spoljnih poslova BiH, Elmedin Konaković, uputio je pismo evropskom komesaru za proširenje i susedstvo Oliveru Varheljiju, kritikujući njegove izjave koje impliciraju kolektivnu krivicu srpskog naroda. Konaković je istakao da rezolucija nije politički akt, već izraz globalnih civilizacijskih vrednosti i da je usmerena ka izgradnji pravde i trajnog mira u regionu.
