Jednom davno postojala je Užička republika. Ono što mnogi ne znaju je da je Užička republika nastala zajedničkim delovanjem partizanskog i četničkog pokreta u Drugom Svetskom ratu. Zajedno protiv okupatora i za slobodu.
Tako je stvorena prva slobodna teritorija.
Ono što smo ovih dana imali prilike da vidimo bio je ujedinjeni narod, koji je pokazao da taj slobodarski duh i dalje živi.
Užičani su probili kordon policije. Užičani su pokazali da je moguće stalnim pritiskom osloboditi one, koje je policija protivpravno zatvorila.
Mnogo je onih, koji bi ovih dana da se ova vrsta narodnooslobodilačke borbe uklopi u njihove standarde, nemojmo desno, nemojmo levo. Žale se na govornike.
Žale se na to da duh pobune slabi jer su mnoge blokade otkazane zbog pomoći ugroženima u požarima. Ne shvataju da smo najjači kad smo solidarni. Ne shvataju da smo najjači kad smo tu jedni za druge.
Užice i dalje pumpa. Pazova pumpa. Novi Sad pumpa. I dalje sa širokim osmehom idu u pritvor oni, koji se bore za bolji svet. Ali i bivaju oslobođeni.
Nepomenik neka broji. Ako zna da broji više od 2000.
Tražimo izbore. Tražimo krive za pad nadstrešnice u Novom Sadu, za prebijanja studenata, za sve naše koje su nemar i korupcija pobili.
Vreme je delovanja. Dosta smo šetali. Sad blokiramo. Svi zajedno. Borimo se, ne procenjujući jesmo li desni ili levi. Ne brojimo krvna zrnca jedni drugima. Do slobode!
