Dok vlast incident kod Skupštine proglašava „terorističkim napadom“, predsednik Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar izlaze sa kontradiktornim izjavama i političkim porukama – iako Vučić za takve konferencije uopšte nije nadležan, a Lončar iznosi tvrdnje koje demantuju snimci koje je sama policija objavila.
Pucnjava u šatorskom naselju sa pristalicama vlasti kod Narodne skupštine, u kojoj je ranjen jedan muškarac, izazvala je buru reakcija, ali i brojne nedoumice – pre svega zbog načina na koji su državni vrh i režimski mediji tretirali incident.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je ranjeni muškarac pogođen „zbog drugačijeg mišljenja“ i da ga je „upucao neko ko je očigledno instruiran“. Tvrdi da je napadač istovremeno izazvao i požar u šatorskom naselju, pokušavajući da „zapali ljude koji su za normalan život i protiv blokada“. Međutim, ove tvrdnje su u suprotnosti sa onim što se vidi i čuje na snimcima koje je sama vlast objavila.
Na snimku uhapšenog muškarca jasno se čuje kako kaže da je želeo da benzinom zapali šator i da policija može da proveri da je benzin sipao u Francuskoj ulici. Navodi i da „ne voli šatore, zato što su u centru grada u kome je rođen“, a na pitanje zašto je to uradio rekao je: „želeo sam da me ubiju“. Dakle, Lončarove tvrdnje o „instrukcijama“ i o pokušaju da se zapale ljudi deluju kontradiktorno u odnosu na ono što osumnjičeni iznosi na snimku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je preuzeo ulogu portparola policije, premijera RS, gradonačelnika Beograda i tužilaštva, ocenio je na konferenciji za novinare da je u pitanju „teroristički napad“, dodajući da se „to moglo desiti bilo gde, zbog mržnje prema onima koji misle drugačije“. Tokom njegovog obraćanja novinarima, pušteni su i snimci hapšenja, na kojima se vidi muškarac na zemlji, dok policajcima objašnjava motive svog čina.
Vučić je izjavio i da „razume zašto je do ovoga došlo“, navodeći da su „političkim protivnicima vlasti sve propalo, pa im je ostala samo mržnja i nasilje“. Na pitanje novinara zašto se takozvani „ćacilend“ – šatorsko naselje u centru Beograda – ne ukloni, predsednik nije želeo da da odgovor o ukanjanju, već je odgovorio „ Izgleda su krivi oni koji mirno stoje i nikoga ne diraju i ne ometaju. Oni su sve nas uspeli da uvuku u priču da osuđujemo ljude koji su nromlani, nikog ne napadaju. Nije niko izašao iz ćacilenda da napada nekog. To je prijavljen skup. Pa kako ćemo to da rešimo, ajde one u ćacilendu da sklonimo. Sve je inverzno, perverzno, izokrenuto, svi se prave da ne vide o čemu je reč. Oni nikog ne ometaju.“ što je dodatno pojačalo sumnje da se taj improvizovani kamp održava po političkom nalogu.
Umesto da se građanima obrate gradonačelnik Beograda ili premijer Srbije, koji su nadležni, incident je iskorišćen za političku demonstraciju sile i straha. Vučićevo obraćanje još jednom je pokazalo kako se svaka situacija – pa i oružani napad u centru Beograda – koristi da bi se pojačala retorika o „mržnji prema vlasti“ i ugušio svaki oblik kritike.
Dok se građani pitaju kako je moguće da šatori i dalje stoje u srcu grada i ko ih uopšte štiti, ostaje gorak utisak da u današnjoj Srbiji istina ne leži u policijskim snimcima, već u onome što vlast odabere da prikaže kao „terorizam“.
