Predsednik Srbije i ovog puta je svoju „terensku posetu“ pretvorio u strogo kontrolisani spektakl – sa policijskim kordonima, dovedenim pristalicama i zabranjenim pogledima. U Bačkom Petrovcu, tokom susreta sa predsednikom Slovačke, stvarni građani, uključujući pripadnike slovačke zajednice, novinari i čak deca, ostali su iza barikada, nevidljivi i ućutkani, dok je javnosti prikazana pažljivo režirana slika podrške i bezbednosti.
Predsednik je opet obilazio svoju privatnu prćiju zvanu Srbija. Opet je sve poneo, i policiju, i rezervni narod. Ne ide da se bruka jer ga ovaj baš i neće pa da ne vide stranci kako ga niko ne podnosi.
Juče je bio u Bačkom Petrovcu sa slovačkim predsednikom. Naše Slovake je izolovao kordonom kao u logoru, da ih predsednik Slovačke ne vidi. Svoje je poveo i opskrbio zastavama.
Sebe je opasao brojnim obezbeđenjem jer se boji i svojih i naših. Čak ni novinarima televizije Bački Petrovac i Storyteller-a nije bilo dozvoljeno da izađu iz tog kruga opasanog kordonom, uprkos legitimacijama.
Čuli smo i zabrinjavajuće svedočenje dečaka, da je i decu zatvorio u školu i onemogućio im da izađu. I deca ga plaše nakon svih ovih protesta.
Kada je bio u Nišu opet svoje doveo, zauzeli gradski autobus i vozali se do Niške banje i nazad. Kada je bio u Novom Sadu stigao do Kaća i tamo se slikao.
Setimo se i čuvenih montaža iz Knez Mihajlove i škole Ribnikar. Toliko je zvaničnika velikih država koji se sasvim slobodno voze gradskim autobusom bez pratnje . On ne sme ni do toaleta sam.
Prestravljen je zato i stalno zvecka oružjem. Zato preti novinarima. Zato vodi policiju. Zato vodi živi plaćeni zid. Ako vam ovo ne signalizira da nešto ne valja onda ništa.
