„Ne pali vatru“: Klimatska otpornost počinje na lokalu

Centar modernih veština sprovodi projekat „Ne pali vatru“, pokrenut kao odgovor na klimatske promene i sve učestalije požare koji su tokom prošlog leta zahvatili Srbiju. Iz ove organizacije upozoravaju da se Srbija zagreva brže od globalnog proseka, dok posledice ekstremnih vremenskih prilika postaju sve vidljivije i skuplje.

U periodu od 2000. do 2020. godine minimalna procenjena šteta od ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja iznosila je 6,8 milijardi evra. Više od 70 odsto štete posledica je suša i visokih temperatura, dok značajan deo otpada na poplave. Poslednjih godina sve su češći i požari na otvorenom i šumski požari, koji su povezani sa produženim sušnim periodima, degradacijom zemljišta, lošim upravljanjem prostorom i nedovoljnom prevencijom.

U skladu sa važećom uredbom, opštine i gradovi su već drugu godinu zaredom u obavezi da izveštavaju nadležno ministarstvo o merama adaptacije na izmenjene klimatske uslove. Ipak, prošle godine je izveštaj poslalo svega 37 od ukupno 145 jedinica lokalne samouprave.

Mere prilagođavanja koje se odnose na upravljanje šumskim požarima posebno su važne. One podrazumevaju procenu rizika, izradu preventivnih planova, koordinaciju sa šumskim gazdinstvima i sektorom za vanredne situacije, kao i vođenje precizne evidencije o požarima i pričinjenoj šteti. Uredba jasno propisuje da se podaci o šumskim požarima – uključujući količinu drvne mase i ekonomsku vrednost štete – dostavljaju kao deo izveštavanja. Bez sistematske evidencije, izveštaj ne može biti potpun.

Iz Centra modernih veština poručuju da vođenje evidencije i izveštavanje nisu administrativni teret, već osnov za prevenciju i planiranje. „Ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama moraju ići paralelno. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ključno je za dugoročno usporavanje klimatskih promena, ali istovremeno moramo jačati otpornost na rizike koji su već prisutni“, navodi se u saopštenju.

Rok za dostavljanje izveštaja o merama prilagođavanja je 15. mart. Iz ove organizacije ističu da je to prilika da se javno postavi pitanje šta je svaka opština konkretno preduzela u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

„Građani imaju pravo da znaju, a lokalne samouprave imaju obavezu da deluju i izveštavaju. Klimatska otpornost počinje lokalno“, zaključuje se u saopštenju.