Nova 2026. godina počinje dok pravda još stoji u mestu – između neprocesuiranih zločina, blagih presuda i građana koji već više od godinu dana traže odgovornost na ulici. Između bola, represije i pobune, ostaje jedno: borba za slobodu koja se ne odlaže i ne zaboravlja.
Zvanično je počela nova 2026.godina. Za mnoge se nije još završila 2025. Za neke ni 2024.
Više od godinu dana od pada nadstrešnice proveli smo na ulici. Pre toga bio je Ribnikar, Malo Orašje, Dubona.
Žalbeni postupak roditelja Koste Kecmanovića maloletnog ubice iz škole Ribnikar doneo je njihovo oslobađanje. Uroš Blažić, ubica iz Dubone i Malog Orašja osuđen je na samo 20 godina zatvora za masakr. Što se tiče nadstrešnice optuženi iz vlasti su oslobođeni optužbi, ali je Više Javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo žalbeni postupak protiv ove odluke.
Mnogo se toga izdešavalo prethodne godine. Nikad represivnija i nikad slobodnija za nama. Desili su nam se studenti. Vratili su nam veru u to da smo negde iznutra i dalje slobodna nacija. Vratili su nam ljubav među ljudima i solidarnost. Ali, bilo je i mnogo nasilja nad građanima, nad decom, nad starima, nad novinarima od strane režima. Mnogo nepravde. Mnogo bezakonja.
No ljubav, ljubav je pokazala da smo spremni da preživimo i sulude optužbe, zatvore, nasilje.
Desio nam se i Novi Pazar, koji je pokazao da radikali više ne mogu da nas svađaju jer smo od istog hleba života načinjeni.
Zato vam želim srećnu i slobodnu 2026. Vidimo se na ulici i vidimo se na izborima da se zajedno izborimo za pravdu.
