Piše: S.Gnjatović
Dok jedni hrabro koračaju ka promeni, drugi i dalje traže mane u tuđem odrazu, zaboravljajući da je ogledalo istine uvek pred njima. Ovo je poziv na iskrenost, samorefleksiju i razumevanje onih koji su se usudili da započnu borbu koju smo mnogi ćutanjem prepustili drugima.
Stati ispred ogledala i suočiti se sa svojim odrazom nije uvek lako. Uvek je lakše zaviriti u tuđe ogledalo i naći zamerke u tuđem odrazu. Da li imamo pravo da upiremo prst i zamerimo različitost, ako sami nismo iskreni prema sebi?
Pošli su. Odlučili su da ponesu težak teret na svojim leđima, koracima obojenim teškom prošlošću, ali otvorenog srca za novu budućnost. Imamo li pravo da im zameramo bilo šta?
Počeli su da biju bitku za koju mi nismo imali hrabrosti i snage, i koju smo im mi, našim ćutanjem, ostavili u amanet. Merimo im svaki korak, a sami se nismo usudili da zakoračimo. Razmatramo svaku reč, a bili smo nemi kad je trebalo biti najglasniji.
Dok se jedni ujedinjuju, drugi prate narativ režimskih medija, sejući mržnju i podele, ne shvatajući da oni koji su se ujedinili stvaraju lepšu budućnost i za njih. Kao da smo svi zaboravili da je iza nas korumpirani i mafijaški režim, da je iza njega mnogo žrtava sistema, mnogo nezadovoljene pravde, izgubljen moralni kompas, uništavanje porodice, tradicije i široka paleta rasprodaje nacionalnih resursa.
Sami izvagajte u šta ćete verovati, ali pre toga duboko zavirite u sebe i dobro razmislite — da li imate pravo da osudite? Da li imate pravo da im bilo šta zamerite?!
