Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji danas stupa na snagu, omogućava srpskim proizvođačima preferencijalni pristup kineskom tržištu od 1,4 milijarde stanovnika. Ovim sporazumom obuhvaćeno je više od 20.000 proizvoda, što bi, prema prognozama ekonomista, trebalo da značajno poveća izvoz iz Srbije u Kinu i uključi ovdašnja preduzeća u kineske globalne lance snabdevanja.
Sporazum, koji pokriva 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8.930 kineskih, potpisali su u oktobru 2023. u Pekingu ministri trgovine Srbije i Kine, Tomislav Momirović i Vang Ventao, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kineskog predsednika Si Đinpinga.
Od prvog dana stupanja Sporazuma na snagu, 60 odsto robe će biti oslobođeno carina. U narednih pet do 10 godina, dodatnih 30 odsto robe će postepeno biti oslobođeno carina, dok će najosetljiviji proizvodi, pre svega poljoprivredni, ostati zaštićeni. Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina godišnje će imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti oslobođena carina za 10 godina imati smanjenje carina od po 10 procenata godišnje.
Od 1. jula, bez carine iz Srbije u Kinu moći će da se izvoze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, kao i proizvodi hemijske i mašinske industrije. Kompanije koje žele da koriste pogodnosti Sporazuma moraju dokazati da je više od 50 odsto vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u matičnoj državi.
Ministar trgovine Tomislav Momirović ocenio je da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom možda najveća šansa za srpska preduzeća u poslednjih 25 godina i pozvao domaće privrednike da istraže mogućnosti koje pruža ovaj Sporazum za povećanje konkurentnosti, širenje poslovanja i povećanje izvoza.
Privredna komora Srbije smatra da je početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom najvažnija ekonomska vest za privredu Srbije ove godine i veliki iskorak u ekonomskim odnosima Srbije i Kine, koji beleže dinamičan rast u proteklih 10 godina. Očekuje se da će Sporazum pomoći uravnoteženju robne razmene, smanjenju postojećeg spoljnotrgovinskog deficita i povećanju pokrivenosti izvoza uvozom, kao i proširenju investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji.
Kina je među najznačajnijim ekonomskim partnerima Srbije i najvećim investitorima u srpsku privredu, sa ulaganjima koja su od 2014. do 2023. godine iznosila više od 5,5 milijardi evra, što čini 17,5 odsto svih investicija u tom periodu. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. godini iznosila je 6,09 milijardi dolara, od čega je 1,2 milijarde dolara činio izvoz iz Srbije.
Prema podacima Privredne komore Srbije, pet glavnih izvoznih proizvoda iz Srbije u Kinu su rude bakra i koncentrati, katode, obrađeno drvo bukve, smrznuto goveđe meso i motori. Na listi kineskih proizvoda po vrednosti uvoza u Srbiju nalaze se kotlovi, pametni telefoni, portabl mašine, uređaji za klimatizaciju i obojeni lim.
U Srbiji posluje 1.560 privrednih društava sa većinskim kineskim kapitalom, koja zapošljavaju oko 20.600 radnika, a gotovo trećina stranih investicija u Srbiji prošle godine stigla je iz Kine.
Pored Srbije, ovakav Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u Evropi imaju samo Švajcarska i Gruzija.
