Ovaj članak dugujem onoj sebi od pre skoro dvadeset godina jer to što tada nisam uradila, kompletno je promenilo moj život.
Ovaj članak dugujem devojčici, koja je došla u veliki grad da studira, noseći pun kofer seljačke naivnosti sa sobom.
Dugujem ga i svim devojčicama i ženama, koje su doživele što i ja, kao i onima koje bi mogle to doživeti. Ovom izmenom krivičnog zakona, uvešće se termin silovanja i kao lakšeg krivičnog dela u slučaju da silovana osoba nije pružila otpor.
Nakon svega što nas je u poslednje vreme sačekalo u medijima sa Nikolinom Sinđelić, studentkinjom kojoj je, u prostorijama Vlade Srbije Marko Kričak, komandant JZO, pretio da će javno skinuti i silovati pred svima, koju je tukao, ovo je poslednji pokušaj buđenja.
Nakon slučaja Milene Radulović, nakon svih onih kojima su se razni podsmevali, jer nisu prijavile na vreme, ovo je poslednji pokušaj buđenja.
Palanački mentalitet u kom živimo, velika represija žena i devojčica daju jedno potpuno suludo društvo.
Mi umesto o ženama herojima, kojih je bilo mnogo za vreme ratova, mi robujemo sistemu, koji nas uči da je u redu da se trpi nasilje.
Ne, nije.
Da je meni neko rekao jednom davno da nije u redu što tata tuče i siluje mamu, možda bi moja reakcija na isto bila drukčija.
Možda mi prva uspomena na nešto tako lako kao vođenje ljubavi ne bi bilo to da sam se isekla od straha i da sam se tresla, jer nisam znala kako da reagujem.
Možda bih otišla u policiju da kažem da je stariji kolega, koji mi je dežurao na prijemnom ispitu na fakultetu, uradio to što je uradio.
Možda ne bih prihvatila da glumim da sam u vezi sa tim čovekom, koji me siluje i tuče, zaključava danima bez hrane i vode.
Možda me to u životu ne bi poslalo na sto loših puteva, jer je strah da će neko to ponoviti bio parališući.
Možda se ne bih bojala da će me izbaciti sa fakulteta, kako je pretio ako progovorim.
Možda bi bilo drukčije da me je porodica zaštitila, umesto rekla da sada više ništa ne vredim.
Zato sam ćutala.
Ćutala od sramote i straha.
Ćutala tada, ćutala godinama nakon toga.
Ja se danas ne bojim ničega, jer sam se tada bojala toliko da satima nisam mogla da progovorim. Okrvavila sam čelo udarajući glavom o zid od nemoći, dok se on smejao.
Ja govorim sad jer tad nisam mogla.
Ja govorim sad i molim sve majke Srbije da ustanu za svoje devojčice i da ne dozvole da se ovaj zakon donese.
Ja govorim sad i molim braću, muževe, momke, očeve da ne dozvole ovo.
Govorim jer je na vlasti u Srbiji bio i čovek, koji je izgovorio da zapošljava one koje se dobro druže, govorim jer silovatelji umesto u zatvor idu na televiziju.
Govorim, jer je u Srpskoj Naprednoj stranci čovek zbog kog se Milica Kostić ubila skokom sa jedanaestog sprata u pokušaju da izbegne silovanje.
Govorim jer pedofili dobijaju mesto vaspitača u vrtićima.
Govorim i molim.
Molim jer je svaka deseta žena u Srbiji doživela neki oblik seksualnog nasilja.
Molim, jer ne znam kako drukčije da se shvati ozbiljnost onoga što nam sledi u ovom momentu sulude represije svake vrste, koju ova vlast nad nama sprovodi.
Molim Vas da shvatite da ova vlast radi sve što može da svaki oblik kriminala ozakoni. Molim Vas, jer nakon ovoga pitanje je šta nas još očekuje.
Ovo im ne sme proći.
