Akademski plenum: Vučić „misli“ samo na sadašnje penzionere – budući neka se snađu sami

Akademski plenum ukazuje na ozbiljnu nedoslednost u načinu na koji se u Srbiji izračunavaju penzije budućih penzionera.

Prema formuli Fonda PIO, visina penzije zavisi od bruto osnovice zarade (neto iznosa zarade) na koju su plaćani doprinosi, kao i od prosečne zarade u Republici Srbiji. U sistemu socijalnog osiguranja koriste se bruto osnovice zarada (neto iznosi zarada) koje su ograničene do petostrukog iznosa prosečne mesečne neto zarade u Srbiji, što za 2025. godinu iznosi 656.425 dinara mesečno (7.877.100 dinara godišnje), odnosno 5.610 evra mesečno (67.326 evra godišnje).

Istovremeno, Republički zavod za statistiku kao republički prosek objavljuje neto zarade, a ne bruto osnovice na koje su plaćani doprinosi.

Problem nastaje upravo zbog ovog ograničenja najviše mesečne bruto osnovice (neto iznosa zarada) za plaćanje doprinosa, koje za 2025. godinu iznosi 5.610 evra. Zaposleni sa većim primanjima plaćaju doprinose samo do tog iznosa, dok se na ostatak zarade ne uplaćuje ništa u penzioni sistem.

Primer su menadžeri u stranim kompanijama koji zarađuju i po 20.000 evra neto mesečno. Kompanija za njih plaća doprinose samo do 5.610 evra, a na preostalih 14.390 evra ne plaća ništa u sistem PIO. Zaposleni pritom plaća samo godišnji porez na dohodak građana, koji nema nikakav uticaj na iznos buduće penzije.

Ipak, Republički zavod za statistiku u prosek zarada unosi ceo iznos isplata – u slučaju menadžera čak 20.000 evra neto mesečno, odnosno 240.000 evra godišnje. Na taj način se statistički prosek zarada veštački podiže, pa zvanični podatak za avgust 2025. iznosi 105.590 dinara. Posledično, penzije svih ostalih osiguranika postaju manje.

Kako to izgleda u praksi?
Prosvetni radnik sa visokom stručnom spremom i platom od 100.000 dinara neto dobiće:

po zvaničnoj prosečnoj plati od 105.590 dinara – penziju oko 61.800 dinara,

po realnoj prosečnoj plati, zasnovanoj na osnovicama na koje su plaćani doprinosi (oko 74.000 dinara) – penziju oko 88.000 dinara.

Razlika je čak 43% u korist pravičnijeg obračuna. To znači da sadašnji model sistemski umanjuje penzije budućih penzionera.

Akademski plenum smatra da je neophodno ujednačiti metodologiju.
Postoje dva moguća rešenja:

ili Republički zavod za statistiku treba da objavljuje prosečnu bruto osnovicu na koju su plaćani doprinosi, koju bi Fond PIO koristio u obračunu,

ili je potrebno ukinuti ograničenje petostrukog iznosa prosečne mesečne neto zarade na koju se plaćaju doprinosi, tako da se oni plaćaju na ceo iznos zarade.

Dok se to ne promeni, većina zaposlenih će nastaviti da dobija penzije manje nego što su svojim radom i uplatama zaslužili. Samo ujednačavanjem metodologije i ukidanjem diskriminatornih ograničenja penzioni sistem može postati transparentan, pravičan i održiv.