Akademski plenum: Da li Vučić namerno prekraja istoriju ili jednostavno ne zna osnovne činjenice?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom poslednjeg gostovanja u opskurnoj emisiji „Hit tvit“ izneo niz istorijskih neistina, praćenih ozbiljnim i neosnovanim optužbama na račun pojedinih zemalja Evropske unije. Time se s pravom otvara pitanje: da li je reč o svesnom falsifikovanju istorije u dnevno-političke svrhe ili o elementarnom neznanju?

U pomenutoj emisiji Vučić je ustvrdio da su ubistvo kralja Aleksandra I Karađorđevića zajednički planirali Italijani, ustaše, Englezi i Bugari. Istorijske činjenice, međutim, nedvosmisleno govore da su atentat organizovale ustaše uz logističku i političku podršku italijanskih fašista. Umetanje Velike Britanije i Bugarske u ovaj kontekst nema uporište u relevantnoj istoriografiji i može se tumačiti isključivo kao pokušaj dodatnog produbljivanja nepoverenja građana Srbije prema zemljama Evropske unije.

Da stvar bude ozbiljnija, predsednik je pokazao nepoznavanje i najosnovnijih činjenica: iako to zna svaki učenik sa minimalnim znanjem istorije, kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen je u Marseju, a ne u Parizu, kako je Vučić naveo. Takođe, brod kojim je kralj stigao u Francusku isplovio je iz Zelenike, a ne iz Dubrovnika. Reč je o elementarnim podacima koji se nalaze u svakom udžbeniku i enciklopediji.

Akademski plenum s posebnom zabrinutošću podseća da vlast najavljuje otvaranje novog Fakulteta za srpske studije u Nišu, uz upozorenje da bi ovakve institucije u budućnosti mogle biti zloupotrebljene za davanje akademskog legitimiteta proizvoljnim i politički podobnim, ali istorijski netačnim narativima – poput onih koje predsednik javno iznosi.

Kao deo akademske zajednice, osećamo i moralnu obavezu da pomognemo predsedniku Srbije da se izbori sa sopstvenim neznanjem. Stoga mu nudimo pomoć u izboru relevantne i kvalitetne istorijske literature, kako bi vreme – dok čeka neminovno pokretanje sudskih postupaka protiv sebe – mogao da iskoristi na pametniji i društveno korisniji način.

Jer istorija nije „tvit“, niti propagandni rekvizit. Ona je skup činjenica koje ne podležu dnevnoj politici, ma koliko to nekome smetalo.